ПРЕМИНУО СЛАВКО ПЕТРОВИЋ – НАДЖИВЕО ПЛАНИРАНУ СМРТ
Пензионер Славко Петровић из Лозничког Поља преминуо је у петак 13. марта, непуна три месеца након што је прославио свој 85. рођендан, али и три године касније него што је сам себи предвиђао. Судбина је скројила сценарио какав деда Славко није могао прецизно предвидети, али је желео, како је причао, да све буде “на време припремљено”. Овај бивши возач и таксиста с београдских улица, предвидео је да ће живети до 2012. године, па је тако, по сопственој жељи, захтевао и од каменоресца да запише на споменику који је себи за живота подигао пре коју годину на лозничком гробљу. – Паметан живи колико хоће, а будала колико мора. Прослављам рођендан уместо да ми дају даћу – говорио је деда Славко 24. децембра 2012. У епитафу је записао: “1931-2012. Овде су посмртни остаци Славка Петровића. За живота обезбедио себи вечну кућу”, а срце, прободено стрелом, у дну споменика, указивало је на Славкову животну причу. Како је објашњавао, то срце није било везано за његове љубавне неуспехе већ за особу која му је својим понашањем сломила срце. Одрастао је и радио у Београду, где је имао породицу. Имао је супругу, пасторку и сина, али се испоставило да ни тај син није његово дете. Он је то открио тек по одласку у пензију и тада је покушао самоубиство, али судбина је хтела да преживи. Након опоравка, отишао је у Босну, у родну Пилицу, а касније је купио кућу у Лозници, где је живео до последњег дана. Говорио је да, ако успе да доживи 2012, добро је, а ако се смрт деси коју годину раније или касније, то никога неће интересовати. Славково двориште је од гробља и његове вечне куће одвојено само бетонским зидом. Био је болестан, имао повишен шећер, слаб слух и бубреге. Сахрањен је у суботу (14. марта) а на гробу стоје три венца којима су му последњи поздрав упутиле братанице Зора и Зага, и унука Нада, која је организовала сахрану.
С. П.
