МЕЂУНАРОДНИ УСПЕХ ЛОЗНИЧКОГ КОМПОЗИТОРА БОЖЕ БАНОВИЋА – ПРЕМИЈЕРА У ЊУЈОРКУ
Лознички композитор Божо Бановић победник је првог конкурса за најбољу композицију канадског “Оксингејл мјузика”, а његов награђени “Сонет 60 Вилијема Шекспира” премијерно је изведен недавно у држави Њујорк, САД
Композиција за виолончело и три женска вокала “Сонет 60 Вилијема Шекспира” лозничког композитора Боже Бановића (51), професора клавира и корепетитора у Основној музичкој школи “Вук Караџић”, премијерно је изведена крајем фебруара у Херкимер колеџу њујоршког државног универзитета. Ова композиција проглашена је најбољом новембра прошле године на првом такмичењу композиција канадског “Оксингејл мјузика” у конкуренцији више од 40 композитора из 18 земаља.
– Британски трио “Војс” и амерички виолончелиста Мет Хајмовиц имају истог менаџера који је дошао на замисао да их споји, али је то редак ансамбл и заправо нико није ни писао за три женска гласа и виолончело. Стога је “Оксингејл” расписао конкурс за одговарајућу композицију уз услов да буде употребљен текст Шекспирових сонета осам, 30 или 60. Изабрао сам “Сонет 60” који говори о пролазности времена и у новембру сам обавештен да је моја композиција победила. Присуствовао сам недавној премијери, било је изврсно, оне одлично певају, а он исто тако свира и посебно ми је драго што је публика композицију лепо прихватила – прича Бановић.
Готово сви композитори били су инспирисани управо “Сонетом 60”, а чињеница да је организатор објавио да је квалитет пристиглих дела био несвакидашњи, показује колики је заправо Бановићев успех. Управо због врхунског квалитета на премијери су уз победничку композицију изведене и другопласирана Американке Дајане Розенблум и трећепласирана Филипа Сусе из Португала. Бановићев “Сонет 60 Вилијема Шекспира” компанија “Оксингејл мјузик” је одштампала, а вероватно ће га и снимити. Наредне године се обележава 400 година од Шекспирове смрти и могуће је да ће ова композиција бити извођена и у Европи. Нажалост, шанса да и Лозничани уживају у Бановићевој композицији готово је никаква, а онима који су имали привилегију да је чују јасно је због чега ју је публика у Херкимеру наградила вишеминутним аплаузом.
Иначе, Бановић се још од детињства дружи са нотама, а до сада је компоновао око 40 композиција које су извођене не само у Србији и САД, већ и у Словенији, Италији, Русији, Шпанији, Јужноафричкој Републици и Аустралији. Композиције су му углавном камерне, али има их доста и вокалних. Његова дела седам пута су извођена на “Трибини композитора” у Београду, а прилику да их чује имала је и публика на новобечејском “Обзорју на Тиси” као и на суботичком “Гитар арту”. И ове године послао је композицију на “Трибину” која се традиционално одржава у новембру, а хоће ли бити изведена зависи од селекторовог избора.
– Мањак могућности да се компоновано изведе проблем је мање-више свих композитора, али посебно оних из мањих места тако да сам на “Трибини композитора”, која је попут фестивала савремене музике, упознао само композиторку из Крагујевца, а мислио сам да сам једини из унутрашњости, не рачунајући Нови Сад. Са друге стране, Србија није велика земља и могуће је извођење мојих композиција у другим местима, што се и дешавало. Поред тога, учествујем на међународним конкурсима што омогућује да се моје композиције попут награђеног “Сонета” изводе и у другим земљама. Озбиљна музика није комерцијална и тешко ју је замислити таквом. Чак ни класична музика то није, а камоли савремена тако да је мало вероватно да се већина људи заинтересује за њу и вероватно 99 одсто њих о томе уопште не размишља – каже Бановић.
Колико је у праву показује и то што мали круг Лозничана зна да у њиховом граду живи композитор чија су дела извођена на четири континента и чија је композиција “Сан” прошле године објављена у шестој свесци “Антологије српске соло песме” која обухвата ствараоце с почетка 21. века у издању Удружења композитора Србије.
Н. Трифуновић
