ПРВА КЊИГА ДР ЗОРКЕ ДИШИЋ ТОШИЋ – ИСКРЕНИ СТИХОВИ ЉУБАВИ

ПРВА КЊИГА ДР ЗОРКЕ ДИШИЋ ТОШИЋ – ИСКРЕНИ СТИХОВИ ЉУБАВИ

doktorka pesnik

Позната медицинска радница др Зорка Дишић Тошић, представила је суграђанима своју прву збирку песама. Од преко 500 до сада записаник, ауторка је одабрала око 90 песама, које је поделила у четири циклуса, и све говоре о љубави

Докторка Зорка Дишић Тошић, угледни лознички лекар, специјалиста интерне медицине, представила је Лозничанима прошлог петка у Библиотеци Вуковог завичаја своју прву збирку песама “Све моје љубави”. У њој је прикупила стихове које је записивала од 15. године до данас и, како каже ауторка, овом књигом поезије својим пријатељима, пацијентима и суграђанима на дар нуди још једну од својих љубави – песму и лепу реч.

– Овде су песме које сам написала на крају основне школе, али и оне настале недавно. Подељене су у четири циклуса, има их око 90, а до сада сам написала више од 500 песама. Сродне су тематски, говоре о љубави, не само на релацији мушкарца и жене, већ о љубави посвећене свима које волим, које сам волела, природи и догађајима који су на мене оставили траг. Покушала сам да забележим оно што је лепо јер пуно је малих ствари које некад и не запазимо а чине наш живот – каже докторка Зорка.

Први циклус назвала је “Јутро” и у њему су песме из периода када је тек почела да воли.

– То су најраније настале песме, кад сам имала пуно снова и илузија, док други циклус “Баладе” чине тужне љубавне песме, оне које сам посветила и природи и неким животним неправдама, догађајима који су почели лепо а завршили се тужно. Ту су и песме посвећене личностима које су на мене оставиле велики траг и које нећу никада заборавити, а неке од њих нису живе. Трећи циклус “Истина”, обухвата стихове из времена када сам почела и сама да схватам истину о животу, да није све црно и бело, да има падова и успона, и да живот човека представља сталну борбу. Ту су и прва љубавна разочарења, док четврти циклус “После свега” обједињује песме о животном сазревању и спознајама правих истина о животу. Оно што мора увек да постоји је нада, она нас води и не дозвољава нам да се предајемо. И корице су у том духу – отворен прозор који гледа у поље сунцокрета изнад којег је чисто плаво небо – објашњава ауторка.

Како каже, песме бележи годинама, али никада није села с намером да напише неки стих. У тренутцима инспирације они су јој надолазили и она је само бележила мисли које су јој се низале. Током лета одлучила је да своје песме подели и са другима, у чему су је подржали пријатељи, колеге и Библиотека Вуковог завичаја. Професор Драган Тошић написао је и предговор за збирку песама, а пред препуном салом градске библиотеке, поред ауторке, неке од њих су прочитале глумице лозничког позоришта Бранислава Илић и Александра Милићевић. Ово песничко вече музиком су употпунили гитариста Александар Пантелић и његова ћерка Марија, талентована вокална солисткиња, по струци медицинска сестра, која је била и ученица прве генерације др Зорке Дишић Тошић.

– Осим што радим на Интерном одељењу Опште болнице, ја већ осам година предајем у средњој медицинској школи. Ни моји ђаци, а ни пацијенти до сада нису знали да се бавим и писањем поезије. Радосна сам што су дошли у оволиком броју на представљање моје књиге јер тиме показују и колико ме цене и поштују – искрена је наша саговорница.

С.Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )