НАШИ СМО – РЕПРИЗИРАЊЕ
Срећна вам нова година! Желим вам добро здавље, да вам новчаник не зна за оскудацију, да вам јутро почиње уз осмех и вољено биће, да уживате у сваком дану и да 2016. никако не дочекујете уз телевизијски програм, па макар он до тада био дигитализован и, преко оних четвртастих кутија од 2.999 динара, нашао се у вашим домовима поред старих телевизора. Десетак година сам Нову годину дочекивао по ресторанима и кафанама, радећи и музиком забављајући друге госте. Било је то све ОК, али, признајем, често сам прижељкивао да останем у својој кући, са породицом, уз мезе, чајну, кулен, сир, мало саламе и ТВ програм. Што желео, то ме стигло, па ево већ пет-шест година последње вече децембра проводим управо тако. Некад кумови код нас, а некад ми код њих. Нема ту оскудације. Пиће, иће, весело, с осмехом, и уз утишан телевизор. Мало бацимо поглед на неки од оних 156 назови канала, слично свугде, али најлепше долази тек после поноћи. Раније смо се радовали некој премијери, новом филму, скијашким скоковима или концерту из Беча, чисто да смиримо нерве после свега, али онда и то изгуби меру. Ко током овогодишњег новогодишњег ТВ програма није барем једном видео филмове “Луде године”, “Жикина династија”, “Хајде да се волимо 1, 2 3..”, (немам појма колико тога има), или “Гранд шоу журку”, тај није ни био поред свог ТВ пријемника. Запитах се, како ли би изгледао новогодишњи ТВ програм да све ово није снимљено пре икс-ипсилон година!? Шта бисмо гледали, сунце ти пољубим. Толико то све траје и толико се све репризира да сам ја већ почео да поистовећујем дочек Нове године са овим шареним програмом и ликовима у њима. Некада немам осећај да су прошле три деценије откада сам први пут гледао неке од ових остварења (изузимајући коју деценију млађи “Гранд шоу”). Ако мислите да претерујем, ево доказа! Намерно ћу прескочити ударне термине 1. и 2. јануара, када би, по традицији, требало да буде најквалитетнији прогам на нашим малим екранима. Ко је гледао, зна да на лажем! Тих дана по вазда су емитовани филмови са Лепом Бреном и водоинсталатером Жиком и његовим приканом Миланом. Клинци који данас по цео дан пиље у мобилне аждаје од телефона то гледају са гнушањем и подсмехом на “луде осамдесете”, у које се и даље многи од нас куну. Никоме то више није смешно, чак ни генерацији која је стасавала уз хумор Гидре, Бате, Николе Симића, Ланета Гутовића и других. Толико је све потрошено да више нема шта ни да се излиже. Ако је програм такав само зато што је укинута ТВ претплата, онда је то стварно брука! Шаблонизоване забавно-музичке емисије с почетка деведесетих више немају смисла у овим временима. Треба нешто мењати, барем због оне раје која воли или мора да проведе најлуђу ноћ уз телевизију и мезе. Но, да се вратим на 3. јануар. Само на једној телевизији са националном фрекфенцијом у 8.25 поново је пуштена “Жикина династија”, а онда у 13.50, ваљда филм, “Тајна породичног блага”, настао по еху истоимене серије, коју смо такође протеклих године гледали у безброј репризних термина и на јавном сервису. Потом у 15.35 поново (јер била је и претходног дана) комедија “Црна мачка бели мачор”, нешто свежије остварење, а онда у 19.15 легендарни “Лаф у срцу”. Ако се десило да сте га којим случајем тада промашили, исти филм емитован је у репризном термину тачно у поноћ. Сећам се да су негде емитоване и “Камионџије”, а туга ме је обузела када сам схватио да у прва три дана 2015. године нигде нисам могао да видим омиљене ми “Отписане” са Кригером, Прлетом и Тихим, као ни “Грлом у јагоде”, за које, признајем, никада не знам када ми је доста. Неко је на друштвеним мрежама написао у шали да нас у 2015. сигурно чека “бољи живот”, а да ће потом сигуно бити и “срећни људи”. Колико год двосмислено, ово има упориште у нашем смислу за хумор чак и када се сами себи смејемо. Међутим, ово репризирање имало је и једну добру страну – накратко смањење доминирања политике. На пар дана заборавио сам и на политичаре, и на евро који плаћамо скоро 125 динара, и на бензин који је скупљи овде него преко Дрине, и на поплаве и клизишта, и на јаловину, и на снег и минус 20. Док човек прелиста све програме, ето ти и поноћи, честитања, петарди, шампањца! А онда опет реприза.
Слободан Пајић
