ПОЗОРИШТЕ – ДО ТАЧКЕ КЉУЧАЊА
Монодрама “Тачка кључања” може да нам псолужи свима да се запитамо да ли смо као људи спремни да помогнемо и какво је друштво данас – каже Ана Глишић, продуцент предтсве коју су Лозничани прошлог викенда видели у Вуковом дому културе
Лозничанка Ана Глишић представила се протекле недеље први пут у свом граду као продуцент позоришне представе “Тачка кључања”, коју је написао њен колега драматург Милош Илић, а извео београдски глумац Стафан Урош Тешић. Ана је завршила Факултет драмских уметности, менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе, а са овом представом премијерно се представила у београдском Студенстком културном центру.
– Ова монодрама се успешно изводи у Београду али и по многим градовима Србије. Жанровски је представљена као црна комедија која публику засмеје али и натера да се замисли. Прича прати обичног човека у једној бизарној ситуацији у којој је и његов живот у опасности, а сви можемо да се запитамо да ли смо као људи спремни да помогнемо и какво је друштво данас. Неко ће се слатко насмејати, али, сасвим сигурно, сви ће се запитати после ове представе ко уоште брине о обичном човеку – каже Ана.
Монодрама, као форма изузетно захтевна на сцени, није била препрека за младог глумца, који је уз помоћ скромних, али модерних светлосних и звучних ефеката без проблема успео да задржи пажњу публике и током сат времена задржи динамику представе у којој глуми човека заглављеног у кабини соларијума.
– Овај жанр се не добија често и зато ми је драго да сам се као млад глумац добио баш такву улогу. У вешто написаном тексту свако може да се препозна, а соларијум је само метафора и симболика овог друштва. Тај човек је могао да буде заробљен било где, али овде му не помажу ни пријатељи, ни рођаци, ни жена, као ни државни органи. Гласови који се чују као моји саговорници и дају посебну драж и динамику представи, позајмљени су од Еве Рас, Горице Поповић, Банета Зеремског, Раде Томовић, Ненада Ћирића, Владислава Михаиловића и других глумаца Атељеа 212. Сценографија је модерна и представа је гледљива и држи пажњу публике. Посебно ми помаже ваша суграђанка Ана Глишић, и када радим са њом, уживам. Надам се да ћемо радити и убудуће и да ћу опет доћи у Лозницу, где сам, иначе, први пут, и где су ме њена мама Љиљана и домаћини из Центра за културу изузетно дочекали – рекао нам је Стефан Урош Тешић.
С. П.
