25 ГОДИНА ИСТРАЖИВАЊА – ПРАИСТОРИЈСКА НЕКРОПОЛА ПАУЉЕ

Четврт века трају ископавања и археолошка истраживања некрополе Пауље у брезјачком атару и за то време истражено је 25 хумки. Пред лозничком публиком у Музеју Јадра изложено је више од 300 експоната пронађених на овом терену. Насеља људи који су настањивала овај простор до сада нису пронађена

Музеј Јадра и лознички Центар за културу отворили су у уторак изложбу “Некропола Пауље 1989-2014. године” ауторке Раде Глигорић, којом је обухваћено 25 година археолошких истраживања на локалитету брезјачке некрополе. Археолошка ископавања и истраживања хумки на некрополи Пауље омогућила су сагледавање многих аспеката у развоју људских заједница на подручју Јадра у дугом временском периоду, у распону од хиљаду година, који обухвата развијено бронзано и гвоздено доба. Насеља популације која је настањивала овај простор до сада нису пронађена. Ову занимљиву изложбу отворила је Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду, која је подсетила да је некропола Пауље била предмет интересовања и првог професора археологије на тадашњој Вишој школи Михаила Валтровића, који је крајем 19. века истражио шест хумки.

– Сазнања о брезјачкој некрополи веома су значајна за археологију, посебно за период праисторије. Истраживање је почело давно, а некадашњи директор нашег музеја Михаило Валтровић је схватио значај некрополе. Он је први обавио истраживања, а потом, тек 1989. године оно је обновљено, али опет са прекидима, све до пар година уназад. Ти резултати  потврђују значај некрополе за културу Србије и ово је значајан и врло препознатљив подухват – казала је директорка Народног музеја.

Ауторка изложбе Рада Глигорић, музејски сарадник у Музеју Јадра, која је протеклих четврт века са колегиницом Јагодом Цанић Тешановић истраживала овај терен, каже да су се тек сад стекли услови за представљање материјала који је у међувремену пронађен у тим хумкама.

– Истражили смо 25 хумки за 25 година, што је врло значајно, а резултати су јако добри. На овој некрополи је остало још осам хумки да се истражи, а за сада је извесно да ће наредне године бити истражене још две. Ова некропола спада у ред најистраженијих локалитета у Србији, а да ли ће бити услова за даље истраживање, видећемо – каже ауторка истичући да без помоћи компаније “Рио Сава” (“Рио Тинто”), која је подржала археологе, не би било услова за истраживања у протеклих неколико година.

Пронађени материјал је разноврстан, обухвата период од развијеног бронзаног доба, од 1500-1450. до 1200. године пре нове ере, што значи да је укупна старост изложених предмета око 3000 година. Хумке на некрополи Пауље служиле су за сахране и у каснијем периоду, после хиљаду година. Племена која су живела на подручју Јадра исте хумке користила су за сахрану и никада гробови из гвозденог доба нису дирали гробове из бронзаног доба, што, према речима ауторке значи да су та племена имала обележја по којима су се руководили приликом накнадних сахрана. У Музеју Јадра изложено је више од 300 предмета, а обухваћени су и предмети који су у току 2014. године пронађени. На основу истраживања не види се само начин сахрањивања, већ је откривено много тога о развоју људских заједница у периоду развијеног бронзаног доба, о економском, социјалном, културном и свим осталим сегментима људског друштва. Дуге ритуалне игле су међу најзанимљивијим експонатима, као и појас из гвозденог доба, који је уникатан.

Изложба траје до 15. јануара.

С. Пајић