НАШИ СМО – ЕБОЛА

НАШИ СМО – ЕБОЛА

bobanХумани гест светских размера, и много више од тога, поново је кренуо од музичара Боба Гелдофа, али овај пут у борбу са опаком еболом, епидемијом која сваким даном узима свој данак. Као и пре три деценије, када је организовао сада већ легендарни концерт “Бенд ејд”, Гелдофа су и данас подржале музичке звезде од којих су неке учествовале и у претходној акцији и снимању песме “Знају ли они за Божић”, која је 1984. године објављена у оквиру хуманитарне акције за гладне у Етиопији. Стару гарду у новој верзији “Бенд ејд 30” предводи Боно Вокс (У2), а ту су и Сил, Крис Мартин, Ед Шеран, Ели Гудинг, група “Оne Direction”, Роџер Тејлор, бубњар групе “Квин”, Шинејд О’Конор и други. Они су поново отпевали божићну песму, чија ће продаја помоћи оболелима од еболе широм света. Ово ме подсетило на нашу солидарност коју смо показали средином маја када су људи чамцима пловили по својим двориштима, а шпрајцевима од багрема подупирали зидове кућа растресених клизиштима. Недаћа нам је показала да смо још увек људи а не роботи залуђени андроид телефонима и електричним цигаретама, и пробудила нас из пар деценија старе саможиве учаурености. Кад си у невољи, тек онда схватиш какви су људи око тебе и колико су спремни да поделе с тобом бол или невољу. Ирски музичар и активиста Боб Гелдоф био је одушевљен када је сазнао да је за само четири или пет минута продато милион примерака новог сингла, баш као што је Србија одушевљено посматрала буђење нових радних акција, несебичне помоћи омладинаца, па чак и азиланата, који су се прихватила лопате и крампа иако баш и нисмо увек добронамерно настројени према њиховој посети нашој држави, док траже срећу негде на Западу. Захваљујући оригиналној песми, Гелдоф је успео да прикупи 11 милиона долара за гладне у Африци. Код нас су почетком месеца почеле да ничу нове куће у Крупњу, Обреновцу и другим местима, али иде зима. Хоће ли се стићи све до првог снега и мраза. Доња Борина од летос пије воду из пластичних цистерни које не подносе лет, а наши Зајачани тешко да ће на дебелом минусу моћи да точе воду у флаше из цистерне “Нашег дома”. Не кажем ја да би једна божићна песма или један Боб решили све ове проблеме, али би нам добро дошли. Не би било згорег задржати пажњу јавности на невољницима и онима који живе у обрушеним домовима јер, чини ми се, безобразно је пред њима говорити и штампати вест о томе колико ће која од наших српских музичких звезда зарадити у новогодишњој ноћи. Ебола је избила у неколико земаља западне Африке и до сада је усмртила близу 5.000 људи. Процењује се да је више од 13.000 људи тренутно заражено од еболе у свету. Код нас је огроман број људи без крова над главом, без здравственог осигурања, без посла, без огрева, без лекова… Свако носи свој крст. Бити оптимиста пред временима у којима нас чекају ниже плате а веће дажбине, скраћени часови и скупље школарине, затворене студентске мензе а све скупље кирије, јефтинији гас у Босни него у Србији, није лако. Није лако гледати новине у којима је рођендан некакве старлете информација за шест фотографија и пет стубаца на две колорне стране, уз детаљно поднет извештај о томе колико је то славље плаћено. Није лако схватити то што тинејџерка уместо да каже другарици “здраво, како си”, прво пита да ли је купила нови модел мобилног телефона, што уместо провода старији основци и средњошколци одлазе на пијанке са којих их враћају у хоризонталном положају и полусвесном стању. Није лако, али песимисти никад нису били на цени. Главу горе и само напред.

Слободан Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )