НАШИ СМО – ЈАДАЦ
Јесу они Руси чудо. Како нису? Па када би видели зализаног Тасовца, када би вазда озбиљног премијера гледали вишеминутно, од срца, насмејаног, када би нам комплетна влада стајала мокра до коже рескирајућу упалу плућа (мада не разумем чему то када су свима делили кабанице, а постоје и кишобрани), никад да нам није дошао Путин. Поправи нам мишљење о нама после оног фијаска са дроном који нам приредише комшије.
Док ово пишем не зна се шта нам спрема ФИФА, али смо могли бити много безбрижнији да није било паљења бакљи, како их унесоше поред онолике полиције, и да нису навијачи ушли у терен. Неки су шетали по новој трави Партизановог стадиона уместо да им је после свега што су урадили у Ђенови забрањено да прођу поред било којег стадиона. Било би јасно да су све закували Албанци, а овако ће ФИФА “морати” да ребне и нас. То нам није било доста па су “патриоте” кренуле на пекаре. Полупаше “јуначки” пет, шест пекара по Војводини и то Горанцима и Албанцима који деценијама живе тамо, а онда и једну српску пекару. Ваљда због равноправности. Још у Суботици пробаше да запале џамију. Машала. Сада кажу то су лупали малолетници и млађи пунолетници, што није оправдање него нови знак за узбуну. Каква то генерација ниче кад на провокације одговара насиљем и то по невиним људима, код којих, иначе, раде и Срби? Такав “патриотизам” само је муниција за Албанце на Косову и Метохији који да би “изједначили” ударају по оно мало тамошњих Срба. Код нас, као по правилу, један циркус никада не иде сам. Тако имамо министра полиције разочараног што се новинарска удружења и РТС нису упутили извињење премијеру због особе која га је у преносу утакмице вређала и још рече да је тој особи ФСС дао вип улазницу?! Онда ови демантоваше полицију, па она њих…То што је поред неколико хиљада полицајаца било улетања на терен, што је Албанац успео да провоза дрон над стадионом, што је пред камере РТС улетао, и то два пута, неки лик, све то није министру разлог да се он извињава. Ма нема везе што су пропусти у обезбеђењу нанели више штете и премијеру и Србији, него тип који се глупира пред камером. Код нас као да постоје два паралелна света, један за народ, а други за власт. Власт тврди да је смањен број незапослених, да нам инвеститори хрле, да су нам сви “параметри бољи”, али већина то не осећа. Пред владом протествују адвокати, штрајкују већ месец дана, прекјуче су штрајковали просветари, а чини се да ту није крај. Прочитах да месечни фиксини трошкови просечној породици у Србији узму око 30.000 од укупно 55.000 динара, колико, према званичној статистици, домаћинство месечно приходује. Значи за преживљавање преостане око 25.000. Једино не пише колико је тих што приходују 55.000, и шта раде они који немају толико. Док се води висока политика, са друге стране имамо маћехински однос државе према животној средини. Државу не узбуђује петомесечнио истицање јаловине, тешки метали у Коренити, Јадру и Дрини, загађено земљиште и угрожено здравље људи и деце који живе поред тих река. Држава не хаје, немоћне локалне самоуправе задовољавају се слањем писама и надом да ће се нешто предузети, а мештани мирно гледају катаклизму. Далеко било да позивам на буну, али блокирани су путеви због плата, цене малине, а сада нико не предузима ништа иако је јаловина вишеструко озбиљнија и опаснија ствар и оставиће дугорочне последице, још нико не зна колике. Сумњам да ће из Београда да се извињавају људима што се ништа не предузима, што месецима живе поред металних река, а деца им удишу штетна испарења. Овде не пије воду правдање да нема пара, за решавање овакве ситуације мора их бити, и ово је небрига по систему “далеко од очију далеко од срца”. Можда кад метали доплове под Калемегдан неко схвати да је ђаво однео шалу.
Све нам је углавном споља гладац, а изнутра јадац. Сумњате? Осврните се мало око себе.
Т.М.С