ПРЕМИЈЕРНО У ЛОЗНИЦИ – ФИЛМ О ДУХОВНИКУ И РАТНИКУ

Прота Јован М. Бошковић био је парох Лознице, али и чувени беседник српској војсци у Првом светском рату. Директно је учествовао у више од десет жестоких битака, од Вучјег дола у Црној Гори до бојишта у Херцеговини и другде, од краља Николе одликован је Медаљом за храброст и почасном сребрном сабљом Немањића, а у понедељак је премијерно приказан и први филм посвећен овој доскора готово непознатој личности

Пред препуном салом Вуковог дома културе у понедељак је премијерно приказан играно-документарни филм “Ратне цртице – Бог јуначку душу да им прости”, посвећен српским борцима из Лознице уочи велике битке на Церу 1914. године у Првом светском рату. Ова филмска прича професора Радована Симића и редитеља Зорана Грујића заснована је на записима сачуваним у дневнику лозничког свештеника Јована М. Бошковића, који је са војском Србије прошао Албанију и Солунски фронт. Премијеру су својим наступом употпунили чланови КУД “Караџић” и група певача, а бројну глумачку екипу, која се на крају пројекције поклонила публици, предводио је Марко Јањић у улози свештеника.

– Обрадовао ме овај пројекат који је веома амбициозан за услове у којима смо радили, као и улога проте Бошковића за кога нисам до сада ни знао, а верујем и већина људи. Био је и духовник и ратник, па је утолико улога била инспиративнија. Своје прве глумачке кораке направио сам на овој сцени па ми је сарадња са колегама из КУД “Караџић” пријала, а са већином људи који су учествовали у овом пројекту сам већ радио и као дечак. После 15 година радовао сам се поновном заједничком раду. Имао сам и раније прилике да радим у документарно-играној форми, али је ово први пут да се у Лозници ради било каква форма филма, тако да ми је ово лепо искуство у родном граду. Поштујем храброст редитеља Грујића да се у јако тешким околностима уопште бави уметношћу, али он је човек који има велики дар да привуче људе причом коју жели да исприча. Од старта зна да постави ствари и да нас све глумце води кроз комад на сцени или сада кроз филм – казао је Марко Јањић, додајући да му од октобра креће позоришна сезона и обавезе у Народном и Позоришту “Бошко Буха”, а од 6. октобра и емитовање серија “Ургентни центар” на ТВ “Прва”, у којој је такође ангажован.

Поред њега у филму се појављују и други професионални глумци пореклом из Лознице, као и аматери позоришта “Караџић”, а значајан допринос дали су и други уметници пореклом из нашег краја. Музику за филм написао је композитор Светислав Божић, продуцент је Марија Грујић, монтажу звука урадио је Владислав Спасић, тон Горан Милошевић, сниматељи филма су Срећко Тешмановић и Ненад Ткалац, док је за маску и шминку била задужена Мирјана Долић. Снимање филма иницирала је лозничка подружница Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918, уз подршку локалне самоуправе, али и бројних дародаваца.

– Написао сам причу, драмски употребљиву, по оригиналном дневнику проте Бошковића, а из монодрамске форме Зоран Грујић је са својом ћерком Маријом створио сценарио за играно-документарни филм који смо уз помоћ дародаваца, добрих људи и патриота успешно довели до краја и вечерас премијерно приказали – каже Радован Симић.

Протин ратни дневник објављен је 1932. године у Шапцу, обухвата велики период, али филм је фокусиран на лозничке јунаке, који су својим телима задржали непријатеља, како би српска војска дошла на Текериш, где је остварена прва победа савезничке војске.

ДА СЕ ПАМТИ

 – Нико као човек нема потребу и нагон да се бори против заборава. Ово вече и јесте тријумф те изворне људске особине. Човек и народ који заборавља тешко да може да размишља о својој будућности. Вечерашњем напору и труду редитеља Грујића и целокупне уметничке екипе, као и оних који су својим знањем помогли да се реализује овај филм, дугујемо огромну захвалност – рекао је свештеник Милош Петровић.

ГЛУМЦИ

У филму “Ратне цртице” играју и Милоје Николић, Зоран Грујић, Ђорђе Марковић, Мирослав Савић, Бранко Перишић, Петар Петровић, Жељко Максимовић, Александар Глигорић и као наратор Драган Тошић.

– Моја улога је кратка, глумим аустроугарског официра. Ово је одлична прича за коју мало ко зна, херојска и спартанска, и зато за њу треба да знају сви, не само Лозничани, већ и читав свет – поручује Александар Глигорић.

С. Пајић