НАШИ СМО – СУПЕРМЕСЕЦ

НАШИ СМО – СУПЕРМЕСЕЦ

bobanБило је и пре занимљивих небеских појава, али ова од недеље, названа “супермесец” баш је убола, као дете прстом у пекмез. Месец је у недељу био најближе Земљи у последњих 20 година, а према процени астонома, чак 30 одсто сјајнији и 14 одсто већи. Мене је тај назив “супермесец” више асоцирао на временску одредницу и годишње доба које би у августу требало да се зове “суперлето”. Кажу стручњаци, било је кишних лета и до сада, било је и поплава, Дејан Цукић је у својој песми чак и опевао “Летње кише”, али, побогу, па зар је нормално да почетком августа потоци носе аутомобиле, уништавају куће и имовину, да однесу и један људски живот? Какав, бре, “супермесец”!? Ни најстарије комшије не памте да је асфалтним улицама Старе вароши текла река, сурвана са Трешњице. Цеви су биле пуне па су канализациони поклопци лебдели као кад устима дуваш пинг-понг лоптицу. Сећа ли се неко поплављеног кружног тока, односно центра града? Било је поплава, али ово је чудо! Штиром су плутале цепанице, пластичне столице и једна кућица за псе. Срећа, становник је на време утекао. Осетио пропаст, па се склонио од јада који је надирао из правца Воћњака. А тек тамо! Вода покидала бетонски мост, одвалила подзиду и оштетила пут према Зајачи. Гледам, више намештаја испред кућа, него у њима. Све пропало. Градилиштем сам први пут прошао у гуменим чизмама до колена. Не због воде. Не, она се повукла, већ због муља који је претворио ово насеље у огромну кришку хлеба премазану дебелим слојем буђавог ајвара. О Трбушници, где је речица постала пловна, али само за аутомобиле без којих су у овој недаћи остали њихови власници, да и не говорим. Размишљам, кад је ово “супермесец”, какав је тек онај који није “супер”. И та реч “супер” ме нервира. Какво црно “супер”? Месец ко месец. Сија и као да посматра ову муку која нам од маја не да мира. Народ се надао помоћи, почетку градње и санирању последица, а добио још један пакет стогодишњих падавина. Није било давно кад нам рекоше да ће до октобра бити све враћено у нормално стање, а сад, папирологија успорава расподелу пара. Тешко оном ко од наде живи. Веровах да је пропаст у Обреновцу, Крупњу, Малом Зворнику, Лозници, Љубовији и другим деловима Србије могуће довести у ред, али сад видим да је широк проток на том пешчанику и да време лети брже него што се надах. Тачно смо на половини августа, мени једног од омиљених месеци, али овај пут се не осећам тако. Имам осећај да нам је неко украо ово лето, да се истопило као лед на ватри. Као кад чекаш воз који прође другим колосеком, а ти се надаш да ће се вратити по тебе. Обично у мају планирамо летњи одмор, провод и опуштање, али овај мај као да вечно траје. Од мајске до августовске поплаве све је стало у трептај ока, неколико ударних вести и насловних страна, и као да тапкамо у месту. Путују политичари, скупљају паре по свету за помоћ, најављују инвеститоре, одлажу поскупљења струје и резање плате и пензије, али то тло под нашим ногама као да је од желатина. Срећа па нас ове седмице “погодише” два тропска дана, а, сећамо се сви, било их је некада много више. Можда је то све због “супермесеца”.

Слободан Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )