МОХИКАНЦИ

Знате за онај “присан” однос лудог и збуњеног? Е, верујем да се многи у земљи Србији осећају збуњено и уопште не уживају у томе, а када се томе дода да места нећемо заменити онда је јасно да ту једна страна опако трпи. И то деценијама. Мислим да је  и лоботомија одрађена темељно, и да је посао у завршној фази. Зашто? Па овај омамљени народ све више се понаша као јелен пред фаровима, апсолутно му је све свеједно и сваку глупост гута лако као бенседин, омиљену таблету за многе.

Примери? Па, одакле кренути. Министар који је био једини сигуран члан у најави реконструисања Владе даде оставку јер премијер меког срца не прихвата његове мере, а онда рече да ће лично бити на располагању Влади за савете и консултације на све теме?! Мислио сам  одлази јер Алек неће да прихвати његов савет, када оно, није зато. Плагирани докторат више и није нека вест, а мене само брине, поред оволико откривених, колико ли је оних који то неће бити јер њихови власници нису министри, градоначелници и друге битне фаце. Замислите какав карактер имају ти ликови који су спремни да туђи рад преставе као свој и мирно отрпе кад их ухвате у преписивању. Образи као ђонови, последице никакве, порука – све је дозвољено. Такви нам соле памет и воде у боље сутра, али је питање колико ће нас и у каквом стању дочекати то време. Оно што је сигурно је да се све теже живи и за то сигурно нису криви они који су сада сели у фотеље и покушавају,  тако кажу, да сачувају земљу од банкрота. Прво смо све што шкрипи правдали стабилизацијом, па инфлацијом, санкцијама, ратовима, бомбардовањем па стрепим да сад не буду изговор поплаве. И док од дрвећа не видимо шуму у мору информација, можда вам је промакла она из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да је стопа рађања у Србији 35 одсто испод потребе просте репродукције становништва. Чак и када би одмах били обезбеђени максимални услови за рађање и родитељство, значајнија промена демографске слике могла би да се очекује тек за више деценија. Е, то је ПРОБЛЕМ. Министарство има и објашњење да државна стратегија за подстицање наталитета није била применљива јер је, одмах по њеном доношењу 2008. године, наступила светска криза. Ето ти га, до пре шест година куће су биле пуне деце, а онда удари светска криза и зезну ствар. Ма немој. Број живорођене деце по жени у Србији износи 1,4 и међу најнижима је у Европи, док европски просек износи 1,6. На све то Србија је и емиграциона земља. Миграциони салдо се од 2008. до 2010. године процењује на нивоу од 15.000 годишње, наводи Министарство, а преносе медији. Џаба нам све реформе и остала чуда кад постајемо земља стараца, кад су нам школе и обданишта све празнија. Где је решење? У сигурности. Некада су млади парови чим се запосле били на листама за доделу стана, и за коју годину ето њиховог гнезда. Данас је то утопија, живи се у стану од 60 квадрата са мамом и татом, негде су ту и баба и деда, па кад дође беба, ето гужве. Некада је запослени само требало да поживи до пензије, данас, уколико имаш среће да се запослиш, немаш појма колико ће ти фирма постојати, а о пензији не мислиш пошто се граница свако мало помери тако да ћемо радити и као метузалеми. Родила сам близанце, али све је неизвесно, можда одемо у иностранство, каже на ТВ-у жена која је у 40. постала мајка све до тада чекајући боље дане.

Можда сте приметили да код нас на питање “Како је?”, већина одговара “Биће боље”. Мислим да то није утемељен оптимизам, већ мантра која се деценијама изговара без имало вере у тачност изреченог.  Лажемо себе и друге чврсто закуцани на путу нестајања. Исте фаце нам продају маглу деценијама, лажу и мажу, мењају одела и позе, а живот неумитно пролази. Што можемо не радимо, возове пропуштамо, чекамо да други реше проблеме и тражимо изговоре. Можда она шљива буде и превелика за све Србе, а какви смо постали за већу крошњу и нисмо.

Саша Трифуновић