ЛИЛА И РАЈКО ЈОВАНОВИЋ – ДОНЕЛИ ПЕСМУ У ГРАД
Лозница однедавно, попут неких других, већих градова, има своје уличне свираче. Песму су у центар града донели Лила и Рајко Јовановић, брачни пар из Дуваништа, који сваке среде свира на мосту код шеталишта, а зна и неке друге дане да обоји музиком.
Рајко свира на хармоници, а његова лепша половина пева и даирама даје ритам њиховом музицирању. Захваљујући њима градом се разлеже песма, а изводе све, од изворне народне музике, до класике. Чују се овде стари кафански хитови уз које се лечи туга и рањено срце, али и класичне ноте као и евергрин мелодије. Њих двоје потичу из музичких породица, свирали су Рајков прадеда, деда и отац, а музичар је био и Лилин отац, музика им је у крви и са њом су одрастали, он свира од 15, а она пева од 12. године.
– Људи су нас много лепо примили, овде је добра емоција и лепо нам је у Лозници. Већ имамо доста познаника и стварно се лепо осећамо кад свирамо. Народ воли да чује песму, а кажу нам и да у граду до сада није било уличних свирача. Лепо је нама, лепо Лозничанима, а заједно песмом лечимо душу у ова тешка времена – каже Рајко који свира већ пола века, а због добре свирке познат је као Рајко Авион.
Јовановићи су деценијама у музици, свирали су од Триглава до Ђевђелије у ресторанима, хотелима, кафанама, на свадбама, вашарима, а музика их је одвела и преко граница тадашње Југе у Швајцарску, Немачку и друге државе.
– Много смо радили, пуно путовали, од свирања смо ишколовали сина, саградили кућу, али је са годинама економска ситуација била све тежа и сада су нека друга времена. Волимо музику и да увесељавамо људе зато смо и решили да свирамо овде, а идемо и у Зворник и друга места. Народу је наша комбинација занимљива, кажу нам да знају да музичари свирају на улици, али нису видели да је са њима певачица. Пролазници кажу “Само тако, дајте мало весеља, доста је брига и проблема” и ми свирамо. Најдраже ми је кад неко застане и захвали се што смо му музиком улепшали дан, то ми да још више воље да певам – прича Лила додајући да су они само музичари који раде свој посао и поштено зарађују сваки динар.
Јовановићи и данас певају на разним весељима, зову их да свирају поводом одласка у пензију, рођендана и сличних славља, деси се да их “покупе” директно са моста. Донели су песму на градске улице и кажу да ће радити докле год буду могли да свирају и расвесељавају народ. Најдраже им је кад песмом измаме осмехе, или кад неко понесен њиховим музицирањем запевуши и на трен заборави сиву свакодневицу у којој већина живи.
Т.М.С
