НАШИ СМО – ИЗЛАЗ (EXIT)
Једна авантура, две државе, седам дана, безброј утисака по цени од 6.990 динара! Овај слоган под којим је најављиван овогодишњи фестивал “ EXIT ”, звучи баш примамљиво за све оне који би да проведу седам дана на “најбољој летњој забави”. Од јуче до недеље домаћин забаве је Нови Сад, док ће други део журке од 13. до 17. јула бити приређен на Јазу у Црној Гори. Лудило! Није баш да знам све те звезде музичке светске сцене који ће наступати на разним “стејџевима”, али, видим, млађарија то све зна и воли, и томе се радује. Нека их, тако и треба употпунити младост. Често оспораван као скуп намењен, најчешће, корисницима свакојаких наркотика и конзументима неконтролисаних количина алкохола, тај “ EXIT ” је већ деценију лидер међу онима који Србију представљају Европи и свету, и једини је излаз за оне који држе до доброг, вишедневног провода. Не бих ја то ни да хвалим ни да кудим, свако има свој став, своју критику и своју рачуницу, али желим да подржим сваког ко нам на било који начин нуди ИЗЛАЗ из свкодневице, беспарице, сиротиње. Знам, и за “ EXIT ” треба пара, али ко може нека то приушти себи. Данима по главном граду Војводине стоје огласи за издавање соба “егзитовцима”, од хостела са јефтиним смештајем до кревета од десетак евра. Некако ми драго кад видим да толики свет дође и код нас да плати за то што ће преспавати у Србији, што ће попити и појести за тих пар дана, а уједно и намирити хонораре за оне музичке звезде из белог света. Нека барем тих седам дана (сада и уз помоћ браће из Црне Горе) не дозволе да им некакви партибрејкерси обучени у одела политичара и функционера покваре онај део живота намењен за провод, лудовање, опуштање и уживање. Па зар то нисмо некада имали готово сви? Ишло се редовно на море, додуше неко у камперски шатор а неко у скупоцене хотеле, неко у претовареном “фићи”, са корпом на крову, а неко авионом, али ишло се. Ретки су били они месеци у којима није било прослава и забава, од новогодишњих дочека, првомајских уранака, до рибарских, фудбалских, радничких или музичких забава. Живело се, забављало се. Било хлеба, а било и игара. (Можда нам зато данас и јесте овако како је). Нису млади криви што се кодекси понашања мењају протицањем времена, што неморално постаје морално, што диплома не служи као доказ знања и стручности, што су на тапету сумњиви ликови са др, мр и сличним звањима стеченим у кризном времену. Криви смо, што би казао панонски морнар Балашевић, МИ што смо их пустили. Пустили да измишљају начине како да нам узму оно мало цркавице кроз којекакве намете, таксе и порезе. Да нам поништавају атесте за аутомобиле са моторним погоном на гас, да нам поскупљују регистрацију и осигурање, да уз телефонски рачун дајемо и за поштарину, да… ма шта све још не. Одох далеко… Зато нека “ EXIT ”-а, јер већ после њега све се настаља по старом. Наставићемо да одбројавамо дане до краја обнове путне инфраструктуре, завршетка санације последица поплаве и клизишта, подизања порушених кућа, набавке огрева за зиму, уласка у Европу и ИЗЛАЗА из опште кризе.
Слободан Пајић
