КРЖАВСКА ПОРОДИЦА МАТИЋ БЕЗ ДОМА ПОСЛЕ КРУПАЊСКЕ КАТАСТРОФЕ – ДАН КАДА ЈЕ НЕСТАЛО СВЕ
Насред сивог поља песка, шљунка и камења у крупањском селу Кржава стоји знак забране саобраћаја за теретна возила. То је једини наговештај да је туда некада пролазио пут. Заправо, на том месту налазио се мост за који се не може рећи да ли га је вода однела или је само затрпан под дебелим наносима. Питома лепотица Кржава данас невино жубори преко камењара и никада се не би могло наслутити да је тај поточић у стању икакво зло да направи. Ипак, за три дана маја показала је и своју мрачну страну и променила живот многима.
– Изгледало је као и обично када река надође. Нико није мислио да се ишта може догодити и да ће толико расти. Мислили смо, расте, расте па ће стати опасти. Преварили смо се – каже мештанин Драган Матић.
Пут и речица пролазили су између његовог имања и брда са друге стране, данас се протежу посред његовог некадашњег дворишта, а од две куће и пет помоћних зграда остали су само хрпа шута на месту нове куће и тешко оштећени накривљени свињац. Из њега је успео да спасе неколико свиња, а остале је као и живину и 24 овце прогутала вода. Сада, већ помирен са судбином, стоји крај некадашње нове куће и показује дебелу арматуру која искривљена рђа вирећи из некадашњих зидова. Градио је да траје, а бујица и клизиште здробили су чврсту грађевину као пластичну чашу. Кобних мајских дана набујала река преплавила је све храњена побеснелим притокама које су на свом путу кидале земљу и чупале стабла, а онда се брдо сручило у корито и подивљалу је усмерило ка кућама. Ужас тих дана не да се описати речима као што су и последице непрепричљиве. Иако слика говори као хиљаду речи, не може пренети ни делић утиска који се има када се загази у наносе и корача испод клизишта док столетне букве леже расуте наоколо ишчупане из корена, а оне које су одолеле стоје накривљене изнад главе. Матићи су, како каже Драган, као и сви остали спас потражили последњи час не верујући да опасност може бити толика. Он, супруга, мајка и два сина кроз воду су се пробили на безбедно. Уз неколико свиња спасли су још само телевизор и три фиоке меса из замрзивача. Све остало нестало је за трен ока.
– Оно што је породица стицала годинама, нестало је за дан. Вода ми је однела и земљу, више од 60 одсто. Од 40 ари плаца остало је нешто пластеника и део купињака. Имам, имао сам, два и по хектара своје земље и сваке године смо још пет узимали у закуп. Узгајали смо малине, купине, кромпир и стоку. Имао сам и сав алат потребан да сеоско домаћинство ради не тражећи ништа од других. Машине су нестале у бујици, а приколицу мотокултиватора сам пронашао изломљену. Нисам био осигуран и шта сада и како даље не знам. Сви обећавају помоћ, али се на томе завршава. Мени је стизала помоћ од пријатеља из разних крајева, али немам је где и предао сам је Црвеном крсту. Овде нам више живота нема, то је закључила и комисија када је пописивала штету – говори Дејан стојећи насред свог некадашњег дворишта на новопробијеном земљаном путу уз ново корито Кржаве.
Породица је тренутно смештена у две собе код рођака, чека даљу судбину, а уз бригу о опстанку, родитељи морају да мисле и како два дечака Петра (12) и Александра (11) провести кроз све што се догодило са што мање траума.
– Ни нама није јасно, не можемо да схватимо шта се догодило, а камоли деци. Ми смо се некако сабрали после свега јер време иде и помири се човек са судбином. Они су, међутим, деца, покушавамо да их сачувамо, да све прође са што мање последица, али је изузетно тешко. Преживели су толико тога страшног тих дана, а томе нема краја када човек овако стане и погледа шта је од свега остало – каже Драган док Кржава жубори камењаром који је некада био његово лепо уређено двориште.
Н. Трифуновић
