НЕВОЉА ЖЕЉКА МАТИЋА – СВАКИ СПРАТ КАО ПЛАНИНА

Жељко Матић (44), из Малог Зворника, који болује од параплегије, све теже подноси пењање до свог стана на четвртом спрату у Рибарској улици, где већ три деценије живи са родитељима. Последњих година заједно покушавају да пронађу стан у приземљу, али им то не полази за руком. Како и родитеље сустижу године проблем је из дана у дан све тежи, а сваки спрат им је као планина коју треба превалити.

– Никад се нисам препустио колицима, а успео сам да завршим средњу школу, да радим пет година и стекнем инвалидску пензију. Пре осам година имао сам најтежу болест плућа, примао сам хемотерапију на ВМА, где су ме добри лекари спасли и све сам то некако прегурао. Сада ми проблем представља пењање до стана јер ми снаге понестаје, као и мом оцу Ратку, који ми помаже – прича Жељко.

Све што жели је да свој стан на четвртом спрату замени за адекватан у приземљу. Отац Ратко (72) каже да су давали и оглас у агенцији како би продали стан, а од тог новца купили други, на бољем месту, али да још увек није било понуда.

– Наш стан има 53 квадрата, централно грејање и све друге погодноси, али спратност је препрека коју све теже прелазимо. Чак и да продамо стан не бисмо имали новца за евентуалну доплату за други на погоднијем месту и зато се надамо да ће се наћи неко коме спрат не представља проблем и ко неће тражити додатни новац – каже Ратко.

Породица Матић очекује да ће пребродити и ову недаћу, уздајући се у оне који имају хуманости у себи и могућности да им помогну на било који начин. Ова прича је мали апел таквима.

С. Пајић