ПОПЛАВЕ И ПЧЕЛАРИ – КОШНИЦЕ БЕЗ БАГРЕМОВОГ МЕДА
Катастрофалне поплаве направиле су много штете, а претрпело их је и пчеларство. Према писању медија, поплаве су у Србији уништиле 6.233 кошнице, а пошто се подаци још увек сакупљају, бројка је вероватно и већа.
Чланови Савеза пчеларских оранизација Србије (СПОС) имају рок да до 20. јуна пријаве податке о штети, а према изјави др Родољуба Живадиновића, председника ове организације због изостанка багремове паше, само на основу велепродајне цене, штета је око 25 милиона евра. Према речима Владана Јаковљевића, председника Пчеларског друштва “Лозница”, у лозничком крају има око шест хиљада кошница и чланови до сада нису пријавили њихово уништење.
– Овакву годину, што се тиче багремове паше, не памте ни најстарији пчелари. У време цветања багрема поред киша које су падале током три недеље, багрем због ниских темпаратура није ни медио. Код многих пчелара у лозничком крају пчеле су зато остале на ивици глади и биолошког опстанка па их је било неопходно прихрањивати. Пчеле су биле принуђене, ради опстанка заједнице, да одбацујући жртвују део легла што је веома ретка појава. Код мањег броја пчелара пчелиња друштва су успела да донесу неколико килограма меда вишка за врцање. Сами пчелари ће због опстанка пчела у већини селити кошнице на липову пашу, на Фрушку гору, и на сунцокретову у Банат, тако да се на тим локацијама очекује долазак пчелара из многих крајева Србије – каже Јаковљевић.
Према његовим речима вишегодишњи просек багремове паше је око 20 килограма по кошници, у солидним годинама може да достигне и више од 40, а овогодишњи губитак набагрему не може се спасити на липовој и сунцокретовој паши јер тај мед није цењен на западном тржишту.
– Откупна цена тог меда до сада је била око 2 евра а багремова 3,7 евра за килограм. Поред тога, липова се паша сматра најнепоузданијом и често се због климатских услова дешава да уопште не меди, а због претрпаности Фрушке горе кошницама, долази до “грабежи”. Ако пак приноси буду солидни они ће ублажити финансијски губитак пчелара, а пчелињим друштвима омогућити опоравак и развој за предстојећу зиму. Ова ситуација ће се одразити и на тржиште меда где ће разни мешетари да продају глукозни и фруктозни сируп као природан багремов мед и на то треба обратити пажњу – каже председник лозничких пчелара који ову годину неће по добру памтити.
Т.М.С
