ЉУДИ У ДОЊОЈ ТРЕШЊИЦИ И ДАЉЕ У ШОКУ – ЗЕМЉА ЈЕ ИГРАЛА ОД СИЛИНЕ
Две недеље после катастрофе која је погодила десетак кућа, центар Доње Трешњице делује сабласно. Да живот тече даље, сведоче машине које по цео дан уклањају последице, и људи који чисте своје куће, не верујући шта их је снашло. Брда нанете земље, песка и стабала, изваљених из корена, на све стране. Њиве претворене у пустош. У дворишту на столу неколико блатњавих тањира и једна собна врата. Остаци храстових кухиња и столица, беле технике.
– За неколико минута на овај део села сурвала се шума, а букве, које су рушиле све пред собом, провалиле су зид на кући мог брата Маринка. Вода и муљ напунили су двоспратницу, коју покушавам да вратим у првобитно стање, али тешко ми то полази за руком. Немам снаге – прича Милан Вучетић.
Пропаст је почела одмах у среду вече, сећа се, а у његовој кући била је само мајка. Он је био у Малом Зворнику, али, на срећу, комшија је успео да спасе старицу из воде која је за пет минута била до рамена.
– Покушала је она и сама да изађе, али није успела врата да отвори. Овде више немамо ништа. Све је уништено. Само блато. Десет дана са супругом сам износио муљ из куће. Долазило је и по десет људи да помогну, да лопатају – јада се Милан показујући на место где је некада била тераса, коју је срушила буква.
Сви у овом селу ћутке преживљавају своју муку, али радо одговарају на питања посетилаца који скоро сваког дана долазе у ово село након што је до њега пробијен пут.
– Мала река нас је уништила. Стабла су чупана из корена. Пар километара даље шума је направила уставу и када је то грунуло, све је отишло на село. Вода је стигла до другог спрата, кућа је остала читава али сам остао без гараже и дворишта. Помогли су ми да машинама уклоним муљ и стабла – прича Видоје Гајић.
Владимир Вучетић из засеока Зверовићи каже да не памти сличну ситуацију. Одрони и покидана стабла су стигла из његовог засеока до Доње Трешњице.
– Букве су дошле из наших шума, које су одавде удаљене око седам километара. Толико је вода била јака. Слушали смо те ноћи како падају букве. Онда се све умирило, док се вода скупљала око изукрштаних дебала. Када је пробило, било је то као најјачи земљотрес. Све се тресло. Земља је играла од силине. Ујутро смо видели да тамо куд су некада протицали потоци, сада можеш аутобус протерати – прича Владимир.
С. П.
