УРУЧЕНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА – “ТРОНОШКИ РОДОСЛОВ” ЂУКАНОВИЋУ
– Лепа реч, у недостатку других средстава, претворила се у заклон пред стихијом, у луку наде у мртвом мору, у велику троношку ратарску свећу која осветљава давна беспућа материјалног света и разуђене душе – казао је Миломир Ђукановић, добитник књижевне награде “Троношки родослов”. Признање по први пут додељује Шабачка епархија
У Манастиру Троноша епископ шабачки владика Лаврентије уручио је прошлог петка књижевну награду “Троношки родослов” Миломиру Ђукановићу, песнику и прозном писцу из Београда, за књигу песама “Винарија Бержерак”, објављену у београдској издавачкој кући “Просвета”. Награду први пут додељује Шабачка епархија у сарадњи са Подринским културним клубом, а како је образложио жири, којим је председавао књижевни критичар Срба Игњатовић, уручена је за “песничка дела високих уметничких вредности која подржавају битну линију српске песничке традиције и негују леп језик”.
– Ђукановић у збирци песама отвара скривене мисаоне елементе из којих нема изласка без понирања у суштину света и живота – наводи се у образложењу.
Књига “Винарија Бержерак” је друга у најављеном “Винском петокњижју”, а пре ње исти издавач објавио је Ђукановићеву збирку “Винозорје, шапати”.
– Радује ме што ову награду добија наш земљак из Лознице за свој књижевни и уметнички рад. Од срца поздрављам његову активност и литерарну вредност, као и овако лепу манифестацију која ће за све нас бити корисна, и за цркву, и за манастир, и за житеље нашег Јадра – казао је владика Лаврентије уручујући награду аутору.
У знак захвалности за овакво признање Ђукановић је одржао пригодну беседу истичући значај лепе речи у одбрани од различитих утицаја који урушавају матерњи језик и културу.
– Стојим пред вама мудрима, пред својом историјом и културом, смерно запитан јесам ли достојан награде која носи име Јосифовог преписивачког дела и овог светог места на којем се на најбољи могући начин додирују духовно, световно, временско и ванвременско… Лепа реч, у недостатку других средстава, претворила се у заклон пред стихијом, у луку наде у мртвом мору, у велику троношку ратарску свећу која осветљава давна беспућа материјалног света и разуђене душе – казао је Ђукановић.
Градоначелник Видоје Петровић такође је нагласио значај културе и очувања традиције за опстанак једног народа, истичући да ће локална самоуправа и убудуће подржавати све манифестације које негују писану реч, уметнички рад, образовање и стваралаштво надарених.
– Вазда држим да су језик, вера, култура, историја и образовање темељи нашег народа. Ко то нема, џаба му је оно што привидно има. Народ без културе, без језика, историје и вере је као човек без своје сенке. Куд год пође и камо год стигне, нешто му важно и битно недостаје… Отуд је и “Троношки родослов”, који је овдашњи монах Јосиф Троношац, давне и тешке 1791. године преписао и оставио српском народу, а наш владика Лаврентије претворио у прву озбиљну књижевну награду која се додељује у Подрињу, мудар покушај да се прошлост позове у помоћ прилично тмурној садашњости и тиме скрене пажња српске јавности на стари рукопис и манастир у којем је Вук Стефановић Караџић учио прва слова и који 2017. године слави седам векова постојања – поручио је градоначелник.
С.Пајић
