У КОЛОНИ НА АУТО-ПУТУ – ЗАВЕЈАНА БИЛА И  МАЈА МАРКОВИЋ

У КОЛОНИ НА АУТО-ПУТУ – ЗАВЕЈАНА БИЛА И МАЈА МАРКОВИЋ

POGLED IZ MAJINIH KOLA

У колони завејаних аутомобила на ауто-путу ноћ провела и Маја Марковић која се враћала из Беча за Београд. Водили смо рачуна да сачувамо воду, а најгора је била неизвесност, нисмо знали шта се тачно дешава ни када ћемо наставити пут

 

У војвођанским сметовима прошлог викенда нашла се и Лозничанка, певачица  Маја Марковић која се са супругом, млађом сестром и зетом враћала из Беча у Београд. Није ни слутила да ће вожња овом деоницом уместо неколико сати трајати готово два дана.

Према Мајиним речима ништа није наговештавало проблеме на путу. Кроз Мађарску их је пратило сунце и лепо време, али чим су прешли нашу границу, све се променио. На граници им, иначе, нико није рекао да су могуће временске неприлике, а онда су видели снег и ветар. Када су прошли ОМВ пумпу на деоници ауто-пута код  Бачке Тополе, нашли су се на крају дуге колоне и ту се зауставили у снегу.

– У петак око 19 и 30 смо стали. Дувао је јак ветар и наносио снег тако да нисмо могли даље. У другој, чистијој траци видели смо да пролазе ватрогасна и возила полиције, али нико није застајао да нам нешто каже. У колима смо провели ноћ, грејали смо се сатима, па смо после повремено палили мотор. Водили смо рачуна да сачувамо воду, а најгора је била неизвесност јер нисмо имали никакву информацију шта се дешава. Око шест ујутру, у суботу, напустили смо ауто, у коме је остало довољно бензина да може да крене када се очисти пут, и прешли у аутобус који је био иза нас. Он је имао горива и ту смо остали негде до 13 часова. Тада смо нас четворо одлучили да пешке пређемо тих 800 метара, колико је отприлике било, до бензинске пумпе. Напољу је било ужасно хладно, дувао је јак ветар, а на сву срећу снег је по површини био чврст тако да је могло да се хода преко наноса без пропадања. Узели смо најбитније ствари, прешли преко банкине на супротну траку када су наишла једна кола из правца бензинске пумпе. Возач је понудио да нас превезе и поштедео нас је  ходања по ветру и хладноћи, па смо негде око 14 часова били на сигурном, у згради бензинске пумпе – прича Маја за ЛН додајући да су очекивали да ће све бити готово за сат-два, а никако да ће потрајати више од 30 сати.

Ту су имали топао смештај, воду и храну, али и даље нису знали шта се дешава и када ће моћи да наставе пут. Акција спасавања трајала је на почетку колоне и гледали су хеликоптере који долазе по људе у колима. Онда је почело пребацивање жене и деце до Фекетића, а возачима је речено да остану на пумпи како би када се снег рашчисти могли да уклоне своја возила.

– Полицијским колима сестра и ја смо пребачене у Дом културе у Фекетићу, а супруг и зет су остало на пумпи да чекају чишћење пута и узму ауто. Нисмо хтеле да идемо на спавање и чекале смо мужеве до поноћи. Међутим, тек у недељу је ауто ослобођен. Заобилазни пут је био проходан па смо се сестра и ја у недељу таксијем пребациле до Новог Сада, а муж и зет су сачекали да се очисти снег и после подне аутомобилом стигли код нас. Истога дана, у недељу, напокон смо дошли у Београд. Највећи проблем била је неизвесност, нисмо знали шта се дешава, а када смо прилазили колони наилазили смо на полицијске патроле које су могле благовремено да нас упозоре да не идемо даље. Наше искуство показује да се у оваквим ситуацијама најбоље уздати у себе и своје способности. Иначе, највећу помоћ имали смо од обичних људи, путника у аутобусу, запослених на пумпи који су били веома љубазни и стрпљиви, а сјајни су били момци из Црвеног крста који су моторним саоницама из колоне на пумпу довозили децу и жене – каже Маја која ће дуго памтити ово путовање.

Т.М.С

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )