НАШИ СМО – ПАЛАМУЂЕЊЕ
Ствар је јасна, ППВ је одлучио да 16. марта осим Београда гласа и Србија. Ето нама ванредних парламентарних избора да поново “одлучујемо”. Наравно, ми смо једна организована, уређена и тотално кул држава способна да истовремено трчи више трка. Тако ћемо, а да то не омете евроинтеграције и разговоре са Косовом, изаћи и на изборе да се покаже, оно што и врапци знају, да је СНС најјачи, али ваљда треба то додатно потврдити и учинити да буде још јачи, како би се реформе брже спроводиле. Хм.
‘Ајде што ће се поново гомила пара бацити на изборе, што ће и онако јадан телевизијски програм бити још гори од страначких џинглова, што ће билборде заузети фаце лидера и њихове испразне пароле, него ко ће опет, по зна који пут, слушати она, да извинете и част појединцима, баљезгања илити паламуђења. Опет ће нам растрчани лидери причати о запошљавању, оно, кад ми победимо биће фабрика ко плеве, бољем животу, бољој будућности за нашу децу, о реформама које само “они могу спровести” и слична трабуњања. Док народ са оно мало плате, ако је уопште има, и пензијице, лупа главу како да од динара направи најмање пет да поплаћа дугове, врати кредите и зајмове и буде бар на нули, наши мили лидери јурцаће по држави и убеђивати нас да ће нам бити боље. Са бине ће нас ликови у оделима, вредним као нечија годишња плата, уверавати како они не троше време и грло због себе, већ због нас. Није њима до фотеље и плате са шест бројки већ до нас и мајчице Србије. Ето, већ неких 20 година исти ликови на свим изборима облећу по Србији, нападају једни друге, вређају, пљују, а после праве коалиције, наравно, све због нас. Неки су променили тоналитет, речник, фризуру, имиџ, други остали исти, само мало старији, али иста екипа плеше по политичкој сцени и сипа празна обећања. Тако ћемо поново на изборе, али, кажу упућени, ако ће то донети брже реформе онда није проблем, али ће бити уколико се, а ми смо ту мајстори, формирање нове Владе Србије одужи до дубоко у лето. Е, сад сетите се да је још увек актуелна Влада, која је кажу добро радила, реконструисана више од пола године и таман када је, као, скоцкана, ето ти избора. Као, морамо да убрзамо реформе, значи неко је у досадашњој екипи био кочничар, или није могао да потрчи довољно брзо. Опет ваљда једино у Србији може да се деси да у истој седмици када су почели преговори са ЕУ, “За Србију је почетак преговора о чланству у Европској унији најважнији догађај после Другог светског рата”, рече Ивица, падне и одлука о ванредним парламентарним изборима, али има ко је плаћен да мисли о томе. Мени се као лаику чини да се све ово ради да би два човека променила места на седницама владе. Оно, могли су само променити фотеље и наставити даље, али је овако интересантније, ваљда. Слутим да ће све на крају свести на рокаду, па ће после избора ППВ бити премијер, а премијер ће постати ППВ. Јесте да онај први сад тврди како није сигурно да ће напредњаци добити изборе (ако их не добију сада, када ће ?!), али то је суштина, бар ми се чини. Е сада, ваљда, колико сам чуо, садашњи ППВ одавно је могао бити премијер, нудио му садашњи више пута, али неће без избора, односно подршке народа, а “излазак на биралишта је неопходан зато што Србија мора да убрза реформе и побољша стандард”. Значи, чим, далеко било, реформе поново успоре, ето нама гласања које му дође као неко погонско гориво, шта ли?!
Једино ме радује што ће ово бити кратка кампања, неких 40 и кусур дана, тако да путујући циркус неће трајати дуго, а самим тим ни испирање мозга. Ваља се наоружати стрпљењем, па по стоти пут слушати исте приче и гледати стара лица. Али издржали смо и горе. Углавном стижу дани обећања, обећања и лагања, али без тих ствари овде нема ни гласања. До тада нам можда буде лепше бар док слушамо како ће нам бити боље после ових избора. Хајде да будемо оптимисти, мада скоро чух да је оптимиста, у ствари, само недовољно обавештена особа.
Т.М.С
