“САБОРНИК МАНАСТИРА СРПСКИХ” ПРЕДСТАВЉЕН У РУСКОМ ДОМУ У БЕОГРАДУ – ОДБРАНА КУЛТУРЕ ПАМЋЕЊА
У Руском дому у Београду у петак је представљен “Саборник манастира српских” лозничког аутора Пере Вишњића. Реч је о издању на руском језику које је недавно изашло из штампе заједно са издањем на енглеском. Превод на руски је урадила Станислава Разумовскаја, професорка филозофије, писац и преводилац. “Саборник” је дело чија је припрема трајала више од седам година, а у којем су представљени сви српски манастири у земљи и свету (402) као и подаци о 205 манастира који су некада постојали.
– Највеће културне, духовне и уметничке вредности вековима су стваране и чуване у српским манастирима. Нисмо их довољно представили ни својој, а камоли светској јавности, чијој културној баштини, такође, припадају. Зато је мој циљ отпочетка био да “Саборник манастира српских” преведем на неколико светских језика. Недавно су изашла издања на енглеском и руском језику, а свакако би требало размишљати и о преводима на још неколико других великих европских језика – рекао је аутор дела Перо Вишњић.
Душан Миловановић, историчар уметности и стручни консултант у овом пројекту, указао је да се питањем системске каталогизације, детаљног пописивања, проучавања и достојног представљања православних светиња бавио мали број посленика, као и да је нобјашњива небрига државе и њених институција па и саме СПЦ. Стога, како је рекао, “Саборник манастира српских” у којем су представљени сви српски манастири и манастиришта у земљи и расејању, изазива дивљење јер “овакве подухвате код озбиљних изводе искључиво државне институције, уз велике тимове стручњака”, а ово дело је резултат једног ентузијасте.
– Овај ванредни преглед српских светиња сведочи о неколико битних чињеница: да готово сви наши манастири припадају категорији мученика, односно да су по више пута пљачкани, паљени разарани; да су их народ и свештенство обнављали чим би се времена примирила и да од 1985. године присуствујемо полету обнове и изградње православних богомоља какав није запамћен још од обнове Пећке патријаршије 1557. године. Сви они забележени су у “Саборнику српских манастира” који је наишао на велику пажњу стручне јавности, а међу првима на важност овог дела указали су патријарх Иринеј и академик Владета Јеротић.
О значају овог дела говорио је и социолог културе, проф. др Ратко Божовић.
– Ово је књига на коју треба указати, коју треба запамтити. То је дело једног прегаоца, приврженика и заљубљеника у оно што је наша традиција и култура јер сабрати књигу о нашим манастирима и учинити да се наша историја, култура и традиција нађу на једном месту, то значи учинити да се та култура нађе на сигурном месту. Често ни наши манастири, ни култура ни традиција нису били на сигурном месту у реалности. А, ако већ не могу да буду на сигурном месту у реалности, нека буду на сигурном месту у оваквом делу које је фундаментално значајно већ и због тога што показује како појединац може учинити више од институција које су имале налог историје и културе да то чине. Ова књига комплетно је одбрана културе сећања и културе памћења – рекао је Божовић истичући да “Саборник” успоставља континуитет са моралним вредностима које су “пострадале” под цунамијем идеолошких утицаја и развијања потрошачког друштва, спорног у великој мери.
Михаил Генадијевич, директор Руског дома, оценио је да “Саборник” представља велики допринос православном јединству, а како се могло чути, све више је руских монаха у српским манастирима. По речима Вишњића, у Шабачкој епархији (околина Љубовије) ниче Манастир Светих царских мученика, посвећен Романовим.
Л.Н
