НАШО СМО – ЖЕЉЕ
Овог петка, последњег у 2013. години, ваљало би заборавити све ружне наслове у новинама, све шкакљиве теме, недоречене приче и неиспуњена обећања политичара, па се током викенда смирено припремити за финиш децембра и дочек Нове године. Опуштено и без грча у стомаку, уз осмех на лицу и песму на уснама победите свакодневицу и реалност. Хајте да се частимо са мало оптимизма. Подигнимо до пола пуне чаше! У први мах човеку се учини да излаза нема, да је много терета на леђима сваког од нас, а онда, кад погледамо око себе, уз мало труда, можемо приметити ствари које живот чине ведријим и лепшим. Мргудно лице затегните осмехом, да вам се виде шестице, а ћутање замените причањем са најближима. Љубав покреће свет. Одложите мобилне телефоне и друге уређаје који вас претварају у технолошке робове. Уместо шаблонских новогодишњих СМС-ова, који ме излуђују, прво што су километарски, друго што немају емоцију, треће што су, најблаже речено, смешни, посетите пријатеље, рукујте се, размените пољупце (по цену грипа) и ко човек човеку пожелите нешто лепо. Није лоше послати и честитку, али писану на дописници и послату поштом. Са све печатом и маркицом. Има ли шта лепше него кад вам поштар закуца на врата и уручи честитку коју је неко својом руком написао и потрудио се да мало своје душе пренесе на папир. После ту честитку ставите на врх телевизора, уколико већ нисте на зид окачили метарску плазму, и гледајте у њу до Српске нове године. Деда Мраз на саоницама, са прапорцима, лане у снегу, птичица на снежној јелки, осветљен кућерак крај шумског пута којим је тек нека животиња пропртила стазу. То су слике које се памте из детињства. Желим вам све што сами себи желите. Не куртоазно већ искрено. Желим вам што мање стресова, беспредметних критика, рибања из злурадости а не из оправдане потребе, посла таман толико да лепо зарадите и да се још лепше одморите. Не желим вам да време траћите крај рачунара и малих екрана нервирајући се због политичара, црних хроника, због избора, Европске уније. Зашто да сваки дан мислимо о државницима. Имају они своје службе, саветнике, секретаре, возаче и службена возила. Нека њих у њиховим мукама. Мислимо о себи и својим жељама. Желим вам мање рачуне за струју, воду и грејање, мање чекања на шалтерима иза којих седе нервозне службенице, мање сапуњавих телевизијских серија и риалити програма. Ко не би пожелео нов аутомобил, макар и добар бицикл, или добре патике, италијанске ципеле или швајцарски сат. Жалим нам да не прелазимо преко Дрине због јефтинијег горива, тоалет папира, плазма кекса, акумулатора или зимских гума. Не желим вам лоша искуства са некоректним професорима, мајсторима који нису од речи или трговцима који закидају на ваги. Желим вам добро здравље, срећу и радост. Жеље би се могле низати до краја ове стране, али, чини ми се, кад видим шта вам, као и себи, све желим, онда схватим шта нам све фали.
Слободан Пајић
