НАШИ СМО – ЛУДО И ВЕСЕЛО
Када би неки психијатар имао пацијента као што је држава Србија, верујем да би се дебело помучио да му одреди тачну дијагнозу. Једино би му било јасно да пацијент није баш “свог здравља”, да му у глави фали не једна већ туце дасака, а све остало би било тешко одредити осим, можда, да је то једна вишеструка личност са којом никада није досадно. Примера зилион.
Ако живимо у нормалној држави где је све тако “транспарентно”, како то да се о једној свадби, о којој лознички крај бруји месецима нигде ништа не објави. Кажу да се прошлог викенда оженио први потпредседник Александар Вучић, а да је његова животна сапутница Лозничанка, тачније Клупчанка. Многи причају, али једино на фејсбуку има информација о томе и на сајту њњњ.седмасила.рс. Уместо да се човеку честита и пожели све најбоље, општи тајац. Уколико је то тачно, не видим зашто се о томе у медијима тако гласно ћути. Да ли верујете да су у Србији, где је дисциплина гледање у туђ лонац једна од најзаступљенијих, медији, а посебно таболидни, одједанпут постали тако увиђајни и да им ова тема није нимало интересантна. Ни за две, три реченице. Па о свакој певаљки или старлети којој “случајно” испадну груди пише се, о сваком раскиду чувене Станије труби се данима, ко је кога, где, кад и како, све знамо, али ово венчање је апсолутно неинтересантно. Верујете ли у то?! У конзервативној Енглеској цела нација прати када ће се и с ким принц венчати, да ли је његова супруга трудна, шта “носи”, када ће се породити. “Хладни” Британци све знају, а у Србији никога не занима Вуки?! Јесте то приватна ствар, али овде где свако, сетите се “Оро”, има медијску пажњу, ово и није најлогичније. У сваком случају, ако је то тачно, нека је свеже венчанима срећно и дуговечно. Још ако нам и шеик дође са неком фабриком, ауу! А и ако није тачно зашто се прича не демантује?! Брзина нашег правосуђа је одавно легендарна. Много је случајева који се по судовима развлаче годинама, а неки и застаре. Међутим, суд кад хоће, може да буде и ефикасан. Изгледа да све зависи од актера случаја. Тако је 28. новембра Прекршајни суд донео пресуду којом се Славиша Милетић осуђује да плати 10.000 динара или одслужи десет дана затвора зато што је 19. августа, у Текеришу, премијеру Ивици Дачићу упутио увредљиве речи “Издајниче”. Тачно три месеца и девет дана од догађаја, ефикасно, нема шта. Замислите да се овако решавају неке друге ствари, онда судови не би били затрпани предметима и на пресуде се не би чекало годинама. Додуше много горих речи је у овој земљи изговорено у Народној скупштини, новинама и телевизији па није било кажњених, ваљда зато што су то изговарали министри, лидери странака, посланици и други слични кадрови. Замислите да је држава била ефикасна у силним неразјашњеним аферама и крађама народних пара. Да је после готово деценијске крађе, на пример, открила ко је крив за онако расточену “Вискозу”, али није. Занимљив ми је и онај “Гром”, рекоше да је то најуспешнија акција у последњих 25 година. Како објавише медији, претресено је 900 локација у Србији, а у 310 заплена одузет 21 килограм наркотика и приведена 124 осумњичена. Ако рачун не лаже то је 67,7 грама по заплени, или 169,3 грама по осумњиченом. Мени се не чини да је то много, али као лаик за ту област, вероватно, грешим. Иначе, као грађанин и родитељ мислим да је сваки склоњени грам успех. Не знам само зашто се пре оваквих акција у медијима најави да ће бити хапшења, па се криминалцима, који нису глупи, да времена да склоне робу по штековима, а код “бораније” остане нађена сића. Али, нека, има ко је плаћен да мисли о томе.
И на све то само у Србији може се десити таква иронија да, како пишу новине, у ТЕ у Обреновцу у спаљивању наркотика учествује запослени који се зове Дарко Шарић. Лудо буразеру, лудо и весело.
Т.М.С
