“ВУКОВИ ЛАСТАРИ 2013” – ПЕСНИЧКА ОЛУЈА
Прву награду на конкурсу “Вукови ластари” за необјављену песму добио Недељко Терзић из Сремске Митровице, док је за циклус песама “Кад сам био мали” награду “Стојан Степановић” добио Душан Мијајловић Адски из Ниша. У част награђених приређено песничко вече у Вуковом дому културе
Књижевни клуб КУД “Караџић” протеклог петка организовао је у Галерији “Мина Караџић” уручење награда учесницима конкурса “Вукови ластари 2013” за необјављену песму и циклус песама. О активностима клуба у протекле три године говорио је председник Драган Марковић нагласивши да се чланови већ сада припремају за јубиларне 40. “Вукове ластаре”. Жири, којим је председавао књижевник Љубомир Ћорилић, а у чијем саставу су били и песници Драган Марковић и Милан Ивановић, прву награду доделио је Недељку Терзићу из Сремске Митровице, аутору песме “Као љубавна за ПОЕ”. Ово остварење, према оцени жирија, својом формом, поступком и садржајем “кореспондира са класичним и модерним песничким изразом”.
– У смиреном лирском тону, језиком модерне песничке комуникације, Терзић слави љубав, али и лечи ожиљке које оставља мушкарац на души нежнијег пола – наведено је у образложењу жирија.
Друга награда припала је Миодрагу Милуновићу из Смедеревске Паланке за песму “Јужно од Ибра”, написану у “класичној форми о вечној теми родољубља”, док је трећу награду освојила Тања Ђурђевић из Великог Градишта за песму “Савршена олуја”. Жири за ову песму каже да је “својеврсни пример како се у модерној песми уједињује класични и моредни песнички израз и остварује структура која обезбеђује смисао певања као услова испуњења функције поезије”. Традиционалну награду “Стојан Степановић” добио је Душан Мијајловић Адски из Ниша за циклус песама “Кад сам био мали”. Адски је, према оцени жирија, овим циклисом “опевао време прошло у коме смо у Србији преживљавали политички програм као програм прочишћења идеолошког опредељења за “нови живот” и актуелну власт Титове Југославије”.
Од укупно 90 аутора (20 циклуса песама и 70 аутора необјављених песама), пристиглих на овогодишњи конкурс, поред награђених још четири аутора циклуса песама су добили похвале. Жири је похвалио радове Здравка Кокановића из Марибора, Даре Радојевић из Горњег Милановца, Мирослава Јозића из Смедеревске Паланке и Љиљане Браловић из Чачка.
– Ја сам човек који болује од тешке болести, а она се зове носталгија. Она не треба да се лечи и ја то и не желим јер ме она враћа у лепо време и лепе крајолике. На “Вуковим ластарима” био сам 1975. године и ја више нисам ластар већ стара лоза. Сећам се осамдесетих и дружења на Међурепубличкој заједници културе “Сава”, била је то наша лична исповест, олтар где смо исказивали своју љубав према поезији. Јединствено смо се борили за писану реч и да то нисмо чинили онда, много поезије и писаца данас не би било. Отварали смо пионирски врата и, надам се, да се ниједан од нас не каје за сво залагање које је онда учинио – рекао је Недељко Терзић у име награђених песника.
Песничко вече улепшали су и лознички ствараоци, чланови књижевног клуба, казујући стихове својих песама.
С. П.
