ЦРВЕНИ КРСТ У ПОСЕТИ НАЈСТАРИЈЕМ БРАЧНОМ ПАРУ У ЛОЗНИЦИ – ЉУБАВ НА ПРВИ ПОГЛЕД И ДАЉЕ ТРАЈЕ
Смиљана и Цветко Мићановић из Доњег Добрића у брак упловили после првог сусрета пре 68 година. Имају четворо деце, осам унука и осамнаесторо праунучади. Тајна дугог брака је у поштовању и попуштању
На крају октобра који је био месец солидарности са старим људима Црвени крст Лознице традиционално је посетио најстаријег житеља у Лозници и најстарији брачни пар и однео им пригодне поклоне. Драгиша Благојевић из Слатине који сада има 95 година (рођен 1918.) најстарији је становник Лознице, а најстарији брачни пар Мићановић, Цветко и Смиљана из Доњег Добрића у браку су већ 68 година. Узели су се на јесен давне 1945. године истог дана када су се и упознали на свадби код Смиљанине рођаке и Цветковог рођака.
Смиљана је рођена 1924. године и две године је старија од Цветка, па он кроз смех и шалу каже како га је младог искористила. А баба Смиљана тврди да јој се Цветко допао јер је лепо играо. На дан свадбе, на којој је Смиљана китила сватове, Цветко и његова браћа одвели су је њиховој кући, а за њима су нешто касније пошли и свирачи, а окупило се и много народа па се свадбено весеље наставило код њих. Њен отац чим је то сазнао, исто вече дошао је под прозор и питао је да ли је својом вољом отишла на шта му је она одговорила да јесте, а деда Цветко прича како је одмах зграбио пушку да стане у одбрану своје драге. То њеног оца није спречило да јој сутрадан понуди два хектара земље да се врати што је Смиљана одбила и није се никад покајала.
– Нећу да се брукам, остајем овде па шта ме снађе – прича баба Смиља шта је рекла тад свом оцу.
Смиљана каже да јој свекрва била као мајка, а одлично се слагала и са две заове и три девера.
– По цео дан радимо и копамо а увече када дођемо, полежемо на сламарице и певамо па цела кућа јечи од нас – присећа се Смиљана.
Деда Цветко са поносом каже како није било лепшег и уочљивијег пара од њих двоје и како су многи долазили да их виде. А на питање какав им је био брак и како су тако дуго опстали, деда Цветко каже да је то био трновит пут са лепим и ружним периодима, али да им је брак био за сваку похвалу. Баба Смиљана сматра да брак може да траје дуго и буде добар уколико се муж и жена поштују и попуштају једно другом, али признаје да је она више попуштала и ћутала када је Цветко љут да би му након што се одљути рекла оно што мисли.
Баба Смиљана и деда Цветко имају три ћерке и сина, осам унука и осамнаесторо праунучади. Скоро сви живе и раде у Швајцарској и Немачкој, али их посећују када добију годишњи одмор. Са њима живе један унук, две снајке и шесторо праунучади. Како кажу сви потомци их слушају, поштују и помажу им у свакој прилици. И деда Цветко је једно време радио у Немачкој како би издржавао породицу. Деда Цветко је искористио прилику да изрецитује песму о Марку Краљевићу коју памти још из младалачких дана, а показао је и орден Драже Михаиловића који носи на себи. У соби баба Смиљане и деда Цветка на зиду налази се фотографија са венчања, фотографије из каснијег доба као и захвалница парохије у Варош Лешници за добровољни прилог Цркви Светих апостола Петра и Павла у Варош Лешници који су Смиљана и Цветко Мићановић дали.
А. С.
