НАШИ СМО – ОТУЂЕЊЕ

НАШИ СМО – ОТУЂЕЊЕ

bobanПре неколико година (ух, па то је тачно пре једне деценије), негде прочитах како се људи све више увлаче у своје љуштуре, све мање одлазе у посете пријатељима, а све чешће оправдање за самоћу проналазе у беспарици. Помислих, то је тренутно стање јер тек је деценија од чувене 1993. године, па, рачунам, за санирање последица треба још мало времена. Док се окренусмо, прође још десет лета а отуђеност, чини ми се, постаде рак-рана друштва. Још мање се људи друже, испијају вечерње кафе, разгледају фотографије са летовања, слушају музику коју воле. Техника је неумољива, па емоције и људске особине посустају и свакодневно посрћу пред налетом андроида и брзе интернет конекције. Смајлићи су заменили изразе осећања, скраћенице уништиле говор, а друштвене мреже су постале места за огољавање душе, карактера и свега онога што се некада делило само са најближима. Још кад пре пар дана видех рекламу на једној телевизији с националном фрекфенцијом, прекрстих се и десном и левом. Раздрагани водитељ, у улози презентера најновије понуде, с осмехом од ува до ува, баш онаквим какав има весели “смајли”, предлаже решење за асоцијалне типове. Саветује, уколико сте изашли с пријатељима у вечерњи провод, па вам у једном тренутку атмосфера и није баш занимљива, а и мало сте саможиви, да је довољно само да у том кафићу имате бежичну интернет конекцију, да сте са собом понели верног пратиоца званог лаптоп или неко слично сокоћало, па да вам ноћ буде незаборавна. Довољно је да СМС пошаљете телефоном, онда да добијени одговор у виду шифре и лозинке укуцате у за то намењено поље и, гле чуда, пред вама је све!!! Уместо да разговарате с пријатељима, уживајте у серијама, филмовима, а, богами, како најави водитељ, ускоро и у еротици!!! И сад ја замишљам време од пре само две и по деценије, седим са друштвом код Тукице, док нас увесељава Самуило и “Вожд” (Када падне први снег, Мрков, Фијакерист…), а онда сви склањамо постављен астал и на њега мећемо лаптопове. Блејимо у 1.789. епизоду “Мале невесте”, “48. сати свадба”, “Домаћине ожени се”, “Мењам жену”, “Тренутак истине”, а пред зору, бледи од екрана, завирујемо на “Фарму” да видимо да ли је дружина заспала наливена алкохолом или ко је кога подарио псовкама, погрдама и сочном пљувачком . Или још боље, Ацина кафана, на крају града, уторак вече, места ни за шибицу, “Пријатељи” свирају Томине, Тозовчеве, Цунетове или Слабинчеве песме, а уместо игре око столова (а некад и на њима) сви се осмехују својим лаптоповима.  Боже сачувај! Зато, ваљда, данас више нико није ни изненађен чињеницом да је Јованка Броз (нека јој је лака земља) живела деценијама у условима недостојним било кога. Само што је то била потпуно друга врста отуђења.

Слободан Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )