УПРОПАШЋЕНА “ВИЗКОЗА” – ОТРОВНА ПРЕТЊА НА ПРАГУ ГРАДА
У фабрици заустављеној пре осам година остало је више опасних материја које нису уклоњене упркос великој потенцијалној опасности по град и становништво. Прошлонедељно истицање амонијака треће ове године?!
Зна се да је “Вискоза” уништена, да се од престанка производње из ње овлашћено или неовлашћено износи све што вреди, али се заборавља да је у том некадашњем гиганту хемијске индустрије остало доста опасних материја. Опасности која вреба, отровне претње на прагу града сви се сете тек када у неком од погона нешто плане или неко изгуби главу. Прошлонедељни случај са цурењем амонијака можда је последња опомена да се надлежни више “не играју са ђаволом” већ коначно из нечуваних и дотрајалих складишта и резервоара уклоне све што би могло бити погубно за здравље и живот становништа и животну средину. Док не буде касно.
Исто вече када је дошло до последњег проблема у “Центрофану”, Драгослав Добрић, члан Градског већа, рекао је да је то трећи пут ове године да долази до истицања амонијака у овој фабрици у стечају, у којој је после престанка рада “Вискозе” остало око две тоне тог запаљивог и отровног гаса.
– Према мојим сазнањима, у фабрици има између 5 и 21 тоне ЦС2, око 2.000 тона луга, око 80 тона активног угља онечишћеног са ЦС2, око 20 тона сумпорне киселине и око две тоне амонијака. Нико не може тврдити колико тачно у “Вискози” има ЦС2 који је запаљива, експлозивна и отровна материја која може изазвати акцидент ширих размера. Према нашим сазнањима, има још око 21 тона ЦС2 у муљу, осим у преосталим резервоарима он је и у канализационом систему што је показао пожар крајем 2008. Неки тврде да га нема више од пет тона али је и та количина изузетно опасна. Проблем је што је фабрика остављена на милост и немилост лопова. “Вискоза” је у надлежности Агенције за приватизацију која је неким фирмама продала покретну имовину, односно секундарне сировине, док су хемикалије биле изузете од продаје. Док су те фирме биле ту, оне су чувајући исечене сировине уједно чувале и преосталу хемију, међутим пре извесног времена завршиле су посао и отишле, а опасне материје су остале незаштићене. Колико сам информисан, “Вискоза” има само једног чувара у трећој смени тако да је ризик велики -упозорава Добрић.
Према његовим речима, град више не може да чека да се ово реши и учиниће све да отклони опасност, али је проблем што Лозница нема надлежности над фабриком.
– Лозница је нудила Агенцији да “Вискозу” препусти граду. Град је могао продати секундарне сировине и новац уложити делом за уклањање свих секундарних сировина, комплетне опреме из погона, за обезбеђење фабрике и сигурно би га остало да се изместе хемикалије и уради деконтаминација. Међутим, добили смо уверавања да ће питање уклањања хемије из “Вискозе” бити решено али се то до сада није десило. После цурења амонијака у “Центрофану”, Александар Стојковић, начелник Одељења за ванредне ситуације у Мачванском округу, Агенцији за приватизаију упутио је наредбу за хитно уклањање амонијака, а биће послат и захтев за уклањање целокупне хемије из осталих фабрика. Шта ће од тога бити, видећемо – каже он за ЛН.
У фебруару 2005. престао је рад хемијског дела “Вискозе” али су у фабричким погонима остале неискоришћене опасне материје. Нико их није спомињао све до октобра 2008. када је у то време одборник др Зоран Николић на седници локалног парламента подсетио да су у фабрици ускладиштене хемикалије, пре свега ЦС2. Реакције није било, да би онда у децембру избио велики ожар и запретио да угрози и око 500 тона угљен-дисулфида. Касније је, у јулу 2010. почело уклањање ове најопасније материје у фабрици али посао до данас није потпуно завршен. Преостале опасне материје остале су све ове године без адекватне заштите, а од престанка рада “Вискоза” је до данас била и остала неисцрпан “рудник” из кога је однето све што вреди. Са или без знања Агенције из погона се годинама односи бакар, месинг, бронза, алуминијум, секу се цеви, електроопрема, металне конструкције, мотори, цевоводи, каблови, онда се прешло и на гусане радијаторе, бојлере, све што се може утопити на неком од складишта секундарних сировина. Слабо обезбеђење, неосветљен фабрички круг, непостојање ограде омогућили су да фабрика буде похарана. Осим немерљиве материјалне штете, они који неконтролисано секу и кидају, често не знајући шта се сме или не сме дирати стално се коцкају са својим и животима житеља града. Пожар у “Свили” и “Целвлакну”, као и онај у “Корду” нису били довољно упозорење. Черупање је настављено, а повремени дим из фабрика подсећао је на потенцијалну опасност којој, пре свега, држава није и не придаје потребну пажњу.
Последњи случај још једно је упозорење и било би добро да се град поново обрати надлежнима како би се “они горе” коначно потрудили и склонили преостале опасне материје из “Вискозе”.
Т.М.С
Опширније у штампаном издању и на сајту novinarnica.net
