ДРЖАВА СЕ ТРИ ГОДИНЕ ОГЛУШУЈЕ О ЗАХТЕВЕ ЦРКВЕ У БАЊИ КОВИЉАЧИ – ТЕМЕЉИ ХРАМА ИСПОД РЕСТОРАНА

ДРЖАВА СЕ ТРИ ГОДИНЕ ОГЛУШУЈЕ О ЗАХТЕВЕ ЦРКВЕ У БАЊИ КОВИЉАЧИ – ТЕМЕЉИ ХРАМА ИСПОД РЕСТОРАНА

Osvesstavanje temelja 1943.Темељи цркве започете у време Другог светског рата као задужбина главног команданта дринске војске генерала Ранка Алимпића шест деценија затрпани у бањском парку испод ресторана. Држава се и даље оглушује о захтеве СПЦ да јој се врати оно што јој је одузето

Мада је Српска православна црква после доношења закона о денационализацији повела поступак да јој се врате темељи незавршеног храма у парку Бање Ковиљаче, то се још није догодило. Према речима Драгана Бајића, свештеника из Ковиљаче, процес траје дуже од три године, а  надлежни се не оглашавају и нема наговештаја када ће то учинити.

– Иако је око храма срушеног пре неких седам деценија имала око 19 ари, Црква не тражи земљиште, већ само темеље и прилаз до богомоље. Цео процес сувише дуго траје и немамо информација докле се са тим стигло. Желимо да се Цркви врате темељи са криптом како бисмо саградили давно започети храм. Ковиљача би тиме у центру добила богомољу коју је одавно требало ту да има – каже свештеник.

Да узвишење на почетку бањског парка, где је касније подигнут угоститељски локал “Швајцарија”, крије темеље и крипту храма доскора многи мештани, нарочито млађе генерације, нису знали. Ту је у време Другог светског рата започета градња храма који је, скоро завршен, порушила послератна комунистичка власт па је Ковиљача тек неколико деценија касније саградила прву богомољу. На причу о недовршеној цркви подсетио је пре неколико година  мештанин Владимир Вуловић у својој књизи “Ковиље – кроз историју и сјај краљевске бање”  и отргао је од заборава. Како је записано, несвакидашња судбина цркве почела је пред почетак рата када је завршен пројекат за подизање храма на црквеном земљишту. Црква је требало да буде задужбина главног команданта дринске војске, генерала Ранка Алимпића и његове супруге Милеве. Изградња је почела упркос окупацији, а на Благовести ратне 1943. освештани су темељи цркве посвећене Светом Георгију – Ђурђиц. Највеће заслуге за градњу припадају бањском пароху Миливоју Исакову, а овај подухват подржавали су грађани и тадашње локалне власти.  У оквиру Министарства грађевина и без сметњи окупатора све се одвијало према плану, урађена је крипта, где је требало да буду сахрањени српски војници погинули у Првом светском рату, и Ковиљача је била на корак од добијања богомоље. Храм је урађен у висини од око шест метара, до под кров, да би 1948. послератна власт срушила малтене  завршену цркву пошто се, наводно, није уклапала у бањски амбијент, а темељи и крипта су затрпани.

Црква очекује да јој се захтев напокон услиши и да после толико деценија заврши започету богомољу. Иначе, “краљевска бања” је све до 1975. године била без свог храма када је, али на другом месту, освештана Црква Светих апостола Петра и Павла.

Т.М.С

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )