НАШИ СМО – КРСТИЋ
Као мајка сина јединца нешто размишљам ових дана како би ме сломила брига да је он којим случајем на месту јединца Лазара Крстића. Ја свог јединца васпитавам да се клони политике и замки младалачког заноса да може да промени свет, а поготову не Србију. Ако будеш постављао реалне циљеве пред собом, не будеш повлађивао својим слабостима и трудио се да свој посао радиш најбоље што можеш, а да при том не заборавиш да и други људи постоје, довољно од тебе и добро за тебе. Сад, неко ће рећи да је то ускогрудо, али нисам ја патријарх, ја сам само мајка која је доста видела. Дакле, по збиља импресивној биографији двадесетдеветогодишњег Нишлије, дипломца Јејла, као грађанка ове земље требало би да будем срећна што ће неко такав водити министарство финансија. Дипломирао математику, економију, политику и етику, значи уме да направи реалан план, да предвиди последице и да ниједног тренутка не заборави да паре којима буде баратао нису његове. Читам да ни његови нису срећни што извесну професионалну каријеру у граду светског бизниса мења за место у Дачићевој Влади која никако да се реформише. Узгред, лепо рече он пре неки дан на Церу, шта ја имам да га подржавам, ја сам премијер, а он будући министар у Влади. Али, пустимо премијера, он је политичар, а овај младић је стручњак очигледно са великом жељом да помогне јер је пре седам година нудио своје услуге тадашњој Влади и то сасвим бесплатно, али је одбијен. Сад је позван са превеликим одушевљењем са једне и резигнацијом са друге стране. Они који су га звали кажу да је геније и све тако у суперлативу, а они који се разумеју кажу да ће домети његове памети бити омеђени памећу других, а нарочито њиховом политичком вољом да се упусте у неизвесност последица озбиљних реформи по њихов рејтинг. Крстић, судећи по малобројним изјавама, намерава исто оно на што су се спотакли и његови претходници са такође имресивним биографијама, да уведе финансијску дисциплину, смањи јавну потрошњу, прекомерно задуживање, елиминише сиву економију, подстакне индустријску производњу, реформише пореску политику, здравствени и пензиони систем и, наравно, обнови аранжман са ММФ-ом. Ако би Крстић којим случајем успео, Србија би преживела, али не би странке које свој програм граде на свему што би он да руши. Зато у Крстићу видим неког ко би пре могао да обори Владу Србије него било ко други, не рачунајући, наравно, међународну заједницу и њене тренутне интересе да се овде превише не таласа. То ми се јавља на основу Вучићеве решености да уради оно што други српски реформатори из оправданих разлога нису стигли и друштва окупљеног око Дачића решеног да се не дира ни у шта што би могло да изазове социјално незадовољство социјално незадовољних. Дакле, или ће пући између Вучића и Дачића, или ће пући по Крстићевим леђима.
Волела бих да Лазар Крстић израсте у Лазара Пачуа, али око капије нам не облећу принчеви. Бојим се да не оде унижен или да он не унизи нас својим пристајањем на игре без граница.
Сад знате зашто свог јединца не бих дала у то друштво, али ко мене пита, уосталом, свако носи свој крстић на леђима.
Зорица Вишњић
