НАШИ СМО – КОЛО
Каква завршница – из мелодраме у трилер. Оде Динкић, четврти пут из владе, први пут без своје воље. И, како су то многи приметили, никада се није понашао боље. Кооперативан, вредан и тих. А не може нико да каже ни да му је било лако, први пут насамо у друштву из којег није потекао. При том и рејтинг му је први пут усред мандата био преко цензуса. Али, не треба се много бринути за њега, наћи ће он већ начина да и после следећег изборног круга буде фактор, а не фикус. Моја фасцинација је на сасвим другој страни ничим очекиваној супериорности Ивице Дачића. И храбрости до ароганције. Уколико СНС не прихвати (избацивање УРС-а – прим. ЛН) решење је да идемо на изборе или да се прави нека нова коалиција без СПС, на пример СНС, ДС и УРС. Давидовски, нема шта. Али, одакле је извукао ту снагу, да јавно лупи шамар много јачем од себе? Договорио се са Николићем – прво је што ми је пало на памет. Дакле, овако то мени изгледа – Вучић ничим није показивао нетрпељивост према Динкићу, нити отворено незадовољство његовим радом, чак га је и похвалио после свега. Није ни Дачић, до пре неки дан. Јесте, Николић, набројао је слабе владине тачке – економија, финансије, тужилаштво и полиција. Пола иде на Динкићев рачун, ресто деле Дачић и Селаковић. Значи ли то да ће Дачић вратити мандат министра полиције, а да ће Вучић, морати да повуче Селаковића којег су многи видели и као главног преговарача са ЕУ? Не. Да игранка увелико траје видело се после Вучићевог говора на Главном одбору странке када је отворено признао да нема храбрости да повуче све потезе које сматра потребним. И прика је преживео, а Вучић добио још једну јавну опомену да га не понесе популарност коју ужива, не само у странци него и шире. Тако је Дачић постао колатерални добитник реконструкције владе, а Динкић губитник. Сад, да ли ће сменити Обрадовића или Дејановићку или чак вратити и мандат министра полиције (а баш му се мили) постаје мање болно, важно је да пред својима и бирачима сачувао достојанство премијера. Оно ће му требати и за наставак бриселских споразума, што је његов главни задатак у овој влади и главни извор самопоуздања када изазивачки нуди ванредне изборе, за које зна да их сада не сме бити. То што Дачићу даје, одузима снагу Вучићу. Само је сада то постало очигледније. Али, ово је само прва рунда. Главна политичка борба водиће се у позадини и збиља је тешко проценити где би све нови политички дил могао да одведе, при чему је мање интересантно ко ће попунити упражњено место УРС-а, а више чији ће људи попунити упражњена места у СНС. Кад се међу њих умешају и странци, ето нама игранке без престанка. Ко се у ноге не узда, нека у коло не улази! До следећих избора када ће се завртети ново коло српског рулета. А, колико Вучић озбиљно рачуна на Динкића у неким будућим савезима, видећемо на случају опстанка коалиције у Лозници.
Зорица Вишњић
