ИЗ ТРШИЋА У ЕВРОПУ – СЛАВИСТИ АМБАСАДОРИ СРБИЈЕ

Дванаест студенткиња славистике из седам европских држава, приредиле су протеклог викенда програм “Интернационално вече”, којим је у Музеју језика и писма завршена овогодишња преводилачка радионица

Представљајући културу Русије, Словеније, Аустрије, Немачке, Италије, Велике Британије и Белорусије, студенткиње су изразиле задовољство што им је омогућено да у аутентичном месту преводе текстове са српског језика, али и да прошире своја досадашња знања о земљи која их је угостила. Њихов труд похвалио је и Љубинко Ђокић, који им је пожелео да се поново врате у завичај реформатора нашег језика.

– Лозница ће и убудуће настојати да створи неопходне услове да се све активности, које се односе на проучавање српског језика и писма, на квалитетнији начин одвијају у родном месту нашег великана Вука Караџића. Тршић је колевка наше писмености и од тог места нико се није могао снажније препоручити за одржавање преводилачког кампа за студенткиње славистике, које су тако на бољи начин научиле наш језик, писмо и културу. Оне ће бити најбољи амбасадори Србије и Лознице у својим срединама – рекао је Ђокић.

Он је најавио да ће у Тршићу ускоро отпочети изградња вишенаменског центра, који би требало да понуди квалитетне радне и смештајне услове, не само за учеснике следеће летње преводилачке школе, него и за многе друге радионице које се тамо одржавају.

Програм преводилачке радионице обухватио је превођење текстова на којима је заснована стална поставка Музеја језика и писма под називом “Развој српске писмености”, а ова изложба преведена на пет језика крајем ове и почетком идуће године обићи ће све катедре за славистику са којих су дошле учеснице овогодишње радионице.

– Радује ме што ће прво представљање у септембру бити у белоруској престоници, где ћу из Тршића понети прелепе утиске. Током превођења највише ми је значио добар тимски рад и заједничко решавање свих језичких недоумица. Студенткиња сам четврте године српског одељења Филолошког факултета Белоруског државног универзитета у Минску. Изабрала сам српски због његове реткости код нас, због сродности наших народа, али главни разлог је моја љубав према мелодичности и лепоти српског језика и усхићеност балканском културом и гостопримством српског народа – казала је Јулија Гољак.

Студенти славистике боравили су у Тршићу од 21. јуна, а преводилачку летњу школу организовали су Институт за књижевност и уметност и лознички Центар за културу “Вук Караџић”, под покровитељством града Лознице и Центра за промоцију науке из Београда.

С.Пајић