У БАЊИ КОВИЉАЧИ ОЧЕРУПАНИ ВАГОНИ, А ЖЕЛЕЗНИЦА НЕ ХАЈЕ – И НЕ ЗНАЈУ ШТА ИМАЈУ!

У БАЊИ КОВИЉАЧИ ОЧЕРУПАНИ ВАГОНИ, А ЖЕЛЕЗНИЦА НЕ ХАЈЕ – И НЕ ЗНАЈУ ШТА ИМАЈУ!

vagoni 2Десетине железничких вагона труне у Бањи Ковиљачи, а, како се чини, за њих нико од надлежних и не зна да постоје. Композиција закоровљених и уништених вагона представља опасност и за грађане

Железничка станица у Бањи Ковиљачи већ годинама није у функцији а поред њеног сабласног изгледа, ружну слику додатно употпуњује композиција вагона и цистерни, зараслих у коров, окованих рђом и очерупаних до неупотребљивости. Већ месецима вагони су на мети крадљиваца који скидају све што се може продати на отпадима или употребити за неке друге сврхе. Поред страница вагона, са већине су поскидана чак и врата, тешка неколико стотина килограма. Све то се дешава на очиглед мештана који су у више наврата указивали на ову појаву Савету месне заједнице и Дирекцији за управљање и развој Бањом Ковиљачом.

– Ми немамо никакве надлежности над вагонима, а нисмо сасвим сигурни ни у чијем су они власништву. Тачно је да су се нашој Дирекцији обраћали грађани, посебно у периоду када су крај вагона паљене некакве гуме, као и у време док су илегални азиланти боравили у вагонима – каже директор Момир Матић.

Он подсећа да су мештани тада тражили измештање напуштене железничке композиције због опасности од пожара јер су азиланти у вагонима ложили ватру како би се загрејали, али да такви захтеви нису стигли до оних који би на то требало да реагују. Колико вагона има, у чијој су надлежности, може ли се спречити њихово даље уништавање и могу ли се за било шта искористити, новинарска су питања, послата електронском поштом, на која ни после више од месец дана из “Железница Србије” нико није одговорио. Незванично се могло сазнати да један радник “Железница” има обавезу да повремено пребраја вагоне паркиране на два колосека, али то нико није могао и да потврди. Радосав Јошић, члан Савета месне заједнице, потврђује да је често ова тема била на дневном реду али да се званично нису обраћали онима који би требало да буду надлежни за вагоне.

– Пре десетак дана био сам у “Железницама Србије” због железничког одмаралишта које је пропало, оронуло и представља ругло, али и опасност за грађане због могућег урушавања. Тамо су били изненађени када сам им указао на десетине вагона и нисам имао утисак да они за њих и знају да постоје. Према неким информацијама од раније, један део тих вагона вероватно је власништво “Босанских железница”, али и то није лако утврдити. Видимо да се свакодневно черупају и са њих односи све што може – каже Јошић.

Он додаје да људи који из било ког разлога треба да прођу поред вагона имају страх да не налете на крадљивце јер би могло доћи до инцидента, а мештани су у страху и од змија. Јошић понавља да су у “Железницама Србије” за ове вагоне сазнали од њега и да није добио одговор у чијем су власништву.

– Покушавали су да се распитају, али конкретнијег одговора није било. Планирам да до краја месеца поново одем до Београда и видим да ли се ишта изменило и да ли ико има одговор на питање шта ће бити са вагонима. Чак сам предложио да их држава прода као старо гвожђе, како би барем некакве користи било од тих заборављених тона метала јер овако користи имају само они који државну имовину продају као своју на отпадина – објашњава Јошић.

С.Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )