НАШИ СМО – БРУКА ИЛИ ЗЕМЉА ФАЛСИФИКАТА
„Не желимо да живимо у лажној држави где све може да се фалсификује“- рече пре неки дан премијер Србије поводом доношења одлуке о поништењу мале матуре.
Не желимо ни ми, али ето живимо у земљи у којој је спорна и диплома првог човека Србије, у којој министар просвете није на платном списку државе већ приватног универзитета, у земљи у којој је све на продају, у којој се продаје бубрег да би се преживело па нам читава прича око крађе и продаје тестова за малу матуру дође као скоро очекивано. Ископирани тестови из матерњег језика и математике које је радница штампарије изнела у грудњаку коштао је од две до девет хиљада динара, незванично, у Лозници се продавао на пијаци по цени од три хиљаде динара. Тест из матерњег језика био је нешто јефтинији.
И тако, матура је оборена, децо џаба сте се „стресирали“, џаба преписивали, само нисте џаба учили јер су ваши родитељи то скупо платили, а неки други паре бацили на копиране тестове. Пуј пике – не важи. Спорења око тога да ли је ово једино исправна одлука ће и даље бити, јер свако има право на своје мишљење. Међутим, сви се слажу да се два та ујдурма као и беспотребни трошкови око поновљеног теста из математике могла избећи само да је министарство слушало глас јавности који је упозоравао да су се и тестови из матерњег језика могли купити на улици. Да власт чује и види народ и чита оно што се у појединим штампаним медијима могло прочитати, сазнала би да су се и прошле и претпрошле године појављивали ископирани тестови за малу матуру што је истрагом и потврђено. Код раднице „Службеног гласника“ пронађени су и спорни прошлогодишњи тестови за малу матуру. Да се ове године није толико таласало, да глас јавности није био толико гласан, министарство би се опет правило глуво а крадљивци би задовољно трљали руке па би догодине опет, по оној народној, Јово наново, са новим еланом прионули на овај уносан сезонски посао. И сада када је крађа откривена, у министарству перу руке од одговорности, јер, како кажу, све што се десило, десило се ван Министарства просвете и све што је министарство требало да учини је учинило. Не признају командну одговорност и, како кажу, надају се да ниједном ученику неће бити причињена штета због одлуке о поништењу мале матуре, а заборављају оно најважније, да је штета од свега што је претходило овој одлуци већ учињена и да је ненадокнадива. Младе генерације којима су данас информације доступније много више него што су својевремено били већини чика и тета која сада седе у Министарству просвете и кроје њихову судбину, већ су одавно схватиле у каквом друштву живе. Крађа тестова са мале матуре дође им као још једна поука у животу, додуше сувише болна за оне младе људе који се ослањају на своје знање и који желе да само својим радом и трудом остваре своје животне циљеве. Надамо се да су они у већини и да их брука око мале матуре неће поколебати.
P.S.
Кажу да је оставка питање личног односа према одговорности из чега произилази да је тај чин доста еластичан. Искуство нас учи да је српским министрима, садашњим а и оним бившим, оставка непознат појам.
Верица Мићић
