ПРЕДСТАВЉЕН САБОРНИК СРПСКИХ МАНАСТИРА – ПОЛАЗНА ТАЧКА ЗА НОВЕ ПОДУХВАТЕ
У градској библиотеци представљен први “Саборник манастира српских” Пере Вишњића, који је рекао да су наши манастири велико богатство које, уз мали труд свако од нас може да обиђе
У склопу манифестације “Дани Лознице”, протекле суботе у Библиотеци Вуковог завичаја уприличена је промоција књиге “Саборник манастира српских” аутора Пере Вишњића, која је претходно промоцију имала у Народној библиотеци Србије у Београду. На припреми овог дела Вишњић је радио готово читаву деценију, а поред превода на енглески, у току је и превођење на руски језик. Домаћин књижевне вечери професор Драган Тошић подсетио је на биографске податке аутора док је о манастирима беседио свештеник Милош Петровић, координатор Канцеларије за веронауку.
– Манастари и монаштво имају значајно место у историји српског народа иако се јављају релативно касно у историји хришћанства, тек с краја трећег и у првој половини четвртог века. Само монаштво у оквиру Цркве представља једну врсту партизанског покрета и оно је реакција на опадање и пораз хришћанског живота, на опадање идеала које су имали првобитни хришћани. У Србији средњег века манастири су имали значајну државотворну улогу. Они нису само богомоље, већ и центри трговине, заната, пословања и врхунски израз културе онога времена. Манастири су увек били носиоци културног напретка и чувари идентитета. На срамоту нас из Цркве, за све ове године ни ми нисмо успели да урадимо један зборник попут овога који је настао трудом Пере Вишњића. Огромна систематичност и обимност краси ову књигу, која ће представљати полазну тачку да сутра неко, у име Бога, употпуни ово дело. Част ми је да у име Цркве и наше епархије пренесем поздраве владике Лаврентија који је био у прилици да прочита пробни отисак ове књиге -поручио је свештеник Петровић.
Перо Вишњић је рођен у Драпнићима, општина Соколац у Републици Српској. У Лозницу је дошао 1964. године где је завршио гимназију, а потом Факултет политичких наука у Београду, одсек новинарства. Радио је у Радио Подрињу и “Вискози”, а од 2000. има своју издавачку кућу “Флеш“, у оквиру које је пре “Саборника” објавио “Породичну књигу”, која је доживела три издања. Приређивао је мапе и туристичке карте, а покретач је неколико часописа и других гласила у лозничком крају. Драган Тошић је подсетио да је на последњем Сајму књига у Београду један од издавачких подухвата била управо Вишњићева књига, а на промоцији у Народној библиотеци Србије о њој су своје импресије изнели патријарх српски Иринеј, академик Владета Јеротић и историчар уметности Душан Миловановић. Тошић истиче да је објављивање ове књиге свакако један од културних догађаја у прошлој години, када је реч о нашем граду.
– На видео презентацији, која прати представљање књиге, случајним избором приказали смо само део манастира које смо обишли. То је сасвим довољно образложење зашто је оваква књига била неопходна. Таква разноликост, богатство архитектуре, различити путеви којима се иде до манастира, пејзажи и људи који су у манастирима, додатни су разлози због којих сваки човек треба да их види. То је велико богатство, а уз мали труд свако од нас може да их обиђе. У нашим српским манастирима сачувани су највреднији материјални докази историје српског народа и културе. Неописив је доживљај погледати све те манастире, одушевити се Студеницом, Грачаницом, Дечанима, али исти утисак изазивају и мали манастири који су смештени на местима где људи ретко долазе, а који такође имају своју лепоту. Многе фреске и манастири сврстани су у светску културну баштину. Можда ми то и нисмо довољно представили свету, а ова књига биће мали допринос томе – каже аутор
Перо Вишњић и наглашава да је карактеристично за све наше манастире да је у њима све више образованих људи.
Промоцију у Лозници, Вишњић је искористио да се захвали свима који су га подржавали током рада на књизи, нарочито последње три године када је интензивно обилазио и снимао
манастире, од Хиландара, до Задра у Хрватској. Посебно се захвалио Сави Тодорићу, који је фотографисао неке од манастира, Владимиру Мркоњићу на техничкој припреми и опремању зборника и Јови Михајловићу задуженом за лектуру.
С.Пајић
