ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПЕСМЕ – СТИХОВИ ЖИВОТА

ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПЕСМЕ – СТИХОВИ ЖИВОТА

MILAN IVANOVICПрошле су четири деценије откако је Милан Ивановић, у једном даху, написао своју прву песму “У котарици ми мајка село донела”. Без икаквих исправки песма, посвећена мајци Лепосави, више пута је награђивана, а уједно и песнику обележила живот

 

Библиотека Вуковог завичаја недавно је организовала књижевни сусрет са песником Миланом Ивановићем поводом четири деценије од објављивања једне од његових најлепших и најпознатијих песама “У котарици ми мајка село донела”. О Ивановићевом стваралаштву говорили су Драгица Пуљезевић и Милован Радивојевић, а Драган Тошић, организатор програма, подсетио је на његове биографске податке. Како су настали стихови песме “У котарици ми мајка село донела”, са пуно емоција говорио је аутор подсећајући се времена када је чинио прве песничке, афористичарске и епиграмске кораке.

– Те 1973. године био сам подстанар у стану Милинка Павловића Менте, у згради поште, а већ сам две године био радник “Вискозе”. Никада до тада нисам прослављао рођендан, а тог 20. априла са пријатељима сам решио да обележим тај дан. Газде стана нису имале ништа против тога, још су ми оставили и колаче да почастим друштво. Слушали смо плоче са грамофона, кад се зачуло звоно на вратима. Отворим и угледам мајку Лепосаву која је први пут дошла у Лозницу из Горњег Црниљева и пронашла ме. У руци је држала корпу прекривену пешкирима, да не покисне оно што ми је из села донела. Обувену у “пироћанце” питао сам је откуд она ту. Вели – Нешто ме вукло. Помислила је да сам се оженио, а ја сам је подсетио да ми је рођендан – прича Ивановић.

Док су пријатељи вадили из корпе дарове и служили се, он се повукао у спаваћу собу и понесен емоцијама написао песму која му је обележила живот. То му је прва песма, и без икаквих исправки, више пута била је награђивана и објављивана у различитим медијима.

– Песма је награђена у Бору на “Сусретима другарства”, објављена је у “Политици”, на Радио Београду, а Радомир Петровић, београдски композитор, на ове стихове написао је музику за хорско певање. Композицију је изводио и шабачки хор “66 девојака” на европском такмичењу у Белгији, где је освојио прво место. Касније је и Милутин Поповић Захар на исте стихове компоновао мелодију која је годинама коришћена као уводна шпица радио емисије “Драговање”. Песма је објављена и у Ивановићевој првој књизи завичајне поезије “Лахор Влашића”.

Иначе, Милан Ивановић је рођен је 1948. године у Горњем Црниљеву код Осечине. Завршио је Електротехничку школу у Ваљеву, а радни век провео у “Вискозином” погону “Термоелектрана” у Лозници. Пише песме, хаику, кратке приче, афоризме и епиграме. Заступљен је у више од 20 зборника поезије, као и у “Зборнику најуспешнијих подрињских песника” и у “Зборнику песама за компоновање” Заједнице књижевних клубова Србије. Један је од оснивача смотре песника “Вукови ластари”, а добитник је многобројних награда, мећу којима и “Златне значке” Културно просветне заједнице Србије 1987. године за допринос песништву. До сада је објавио пет збирки песама – “Лахор Влашића”, “Ено лава где жвакава”, “Гледање у плећку”, “Топот са Звечана” и “Између снова и светова”, као и књугу афоризама “Чичак у души”, збирку песама за децу “Киша пада наглавачке” и књигу епиграма “Неми човек”.

С.Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )