
И У ЛОЗНИЦИ СВЕ ВИШЕ РАДЊИ ЗА ОТКУП ЗЛАТА И СРЕБРА – СТОМАК НЕ ПИТА ЗА УСПОМЕНЕ
У Србији је крајем прошле и почетком ове године отворено стотине радњи за откуп злата и сребра а новине и интернет су пуни огласа у којима се тражи старо злато. Оваквих радњи има и у Лозници, али се не зна њихов тачан број нити ко је власник
Новим законом који је ступио на снагу прошле године, једини сулов за бављење откупом злата и сребра у нашој земљи јесте да имате регистровану фирму која производи предмете од драгоцених метала. Тачније, можете бити произвођач предмета од драгоцених метала, али нисте у обавези да обрадите ниједан предмет од злата и сребра, важно је само да имате прописно опремљен радионички простор. Међутим, изгледа да у пракси то и није баш тако. Бројне радње које су изникле као печурке после кише крајем прошле и почетком ове године у целој нашој земљи па и у Лозници, баве се само откупом а од радионичког простора „нема ни трага ни гласа“. Власници радњи чије је седиште у Београду или према неким подацима и у Хрватској, отворили су своја представништва у градовима широм Србије. Према подацима Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, злато извозе у Аустрију а до веће количине долазе тако што дају бољу откупну цену од локалних златара. Радници у овим радњама, који желе да остану анонимни јер им је, како кажу забрањен разговор са новинарима, кажу да за грам сребра може да се добије 45 динара а цена злата се креће од 1.000 до 4.000 динара. Труде се да дају што више нарочито ако неко има већу понуду по граму, наравно, све уз сагласност газде којег позову телефоном. Једна од радница каже да не зна ни ко је власник нити где злато завршава.
– Има дана када у радњу дође и до десеторо људи а некада само троје. Има их из овог краја, али и из Босне, највише долазе они којима је баш тешко па морају и ову задњу резерву да искористе. Неки од тих предмета за њих представља драгу успомену, али празан стомак не пита за успомене. Најнепријатније буде када се испостави након одређене провере посебним киселинама, да поједини предмети нису од злата и сребра, да су лажни, иако имају жиг па људи тек тада схвате да их је неко обмануо и да су годинама били у заблуди – каже она.
У ове радње можете да дођете, како су нам рекли, и ако не желите само да проверите да ли је у питању драгоцени метал или „лажњак“. Своје последње резерве породичног накита продају не само осиромашени грађани којима после плаћања рачуна за комуналије не остане ни жута банка, али ових дана пажњу је привукао и оглас једног дома здравља који, да би ублажио финансијску кризу у којој се нашао, продаје златну полугу тешку 341 грам за коју очекује да добије око милион динара. Злато потиче од раније коришћеног злата за израду навлака за зубе, мостова и слично, из осамдесетих година па је тако сакупљено злато послато у „Златару“ Мајданпек, где је претопљено у полугу.
Произвођаче предмета од драгоцених метала, па и радње за откуп злата, контролише група за надзор из Дирекције за мере и драгоцене метале у којој кажу да је пре неколико месеци пронађено 14 објеката који противзаконито откупљују предмете од драгоцених метала и да су против њих покренути поступци.
Лознички златар, који такође жели да остане анониман, упозорава грађане на могуће преваре и препоручује да се претходно добро распитају о ценама злата и сребра као и да обавезно узму рачун.
Званични податак о томе колико има радњи за откуп злата и сребра у нашем граду и ко их је отворио, нисмо успели да сазнамо, градска управа није надлежна за то, а из Агенције за привредне регистре на коју су нас упутили нисмо добили одговор.
В. Мићић